Дело

X Р 0 Н И К А 129 Кривична неодговорност малолетника (деце) попета је од 12 на 14 година. Одатле се разликују два доба: од 14—17, и од 17—21 године. Овде се у основу остало при појму „разбора“ садашњег законика, само је овај нојам описно објашњен. Појам нужне одбране проширен је на заштиту од напада против свих правних добара. Прекорачење нужне одбране може бити основ за ублажење казне, а може служити и као основ за искључење. Поред нужне одбране унет је и нов појам стања нужде. У погледу покушаја учињено је одступање од законика у два правца: прво уведена је могућност исте кажњивости за покушај као и за свршено дело, и друго, што се уводи кажњивост и безопасног покушаја. Потписати је био противан овом одступању. Појам саучешћа регулисан је као иојам самосталног дела тако да кажњивост саучесника није условљена кажњивошћу главног кривца. Одмеравање казне ће се вршити према степену кривичне одговорности. Овде је обраћена нарочита пажња на индивидуалност кривца. Објективна страна кривичног дела и његов значај долази у позадину. Писац ових редова заступао је гледиште, да се јаче истакне и сама објективна страна, али је остао у мањини. Олакшавне и отежавне околности које су сада у законику казуистично побројане, не помињу се нарочито, већ у опште, а судији се оставља, да их пронађе и да им правни значај. Поврат је пооштрен, јер је за њ услов: 5 година а не 10 као сада, и свако ново кривично дело, а не само оно, које је истог рода. Професионални повратнпци као опасни моћи ће се задржати у заводима и за неодређено време. Тиме је донекле уведен и појам неодређене осуде, која у својој основној суштини није уведена. Појам „неправедно одлежаног притвора“ није као такав задржат, већ је реформисан у том правцу, што се притвор целокупне истраге до изречене осуде има рачунати у издржање казне. Појмови идеалног и реалног стицаја су задржати; одредбе о њима су боље редиговане; појам продужног кривичног дела је избачен. Дело, књ. 54. 9