Дело

454 Д Е Л 0 животињских прерађевина (на првом месту: меса и то свињског), која је успела, да својим производима извојује одмах друго место у списку српских извозних артикла.1 Тако је у 1908год. одмах иза пшенице, које је извезено за 16,767.915 дин. дошао извоз животињских производа, у вредности од 15 милиона дин.! И док је у 1907 год. извезено само меса свежег и прерађеног за 3,498.881 дин. више но у 1906 год., дотле се у 1908 год. вишак извоза према 1907 год. попео на 3,754.826 дин. а према 1906 год. на 6,243.797 дин.! Дакле, као што се види,. мањак од 7 милиона дин. који се показао у 1908 год. у сравњењу са 1906 годином, код извоза живпх свиња, готово је потпуно покривен вредношћу извезених сточних прерађевина меса. Да Србија овом заменом извозних артикала, замењујући поступно извоз живе стоке — сировина — извозом сточних прерађевина — фабриката — само добија, а никако не губи, доказ су: ново подигнуте, модерно уређене кланице у Београду, Младеновцу, Великој Плани (две), Јагодини, новопројектована кланица у Параћину, поред мноштва мањих; читав сталеж збринутих радника (кланичних), регрутован већином од сељачког пролетаријата; читав низ нових индустријских предузећа и радионица, које се баве прерадом сточних отпадака; добре цене, које постижу одгајивачи свиња и стоке у опште, продајући је (већином страним трговцима), на домаћим, сеоским сајмовима и тржиштима, из руке у руку, без икакве даље бриге, како ће се и где стока извести и клати, и да ли на путу неће имати штете од угинућа стоке или других трошкова, каквим су били наши извозници раније изложени, терајући стоку на аустријска тржишта; итд. итд. Упоредимо ли данашњи извоз са извозом ранијих периода, т.ј. упоредимо ли просечну годишњу вредност, до које је у доба наших нормалних трговинских односа са А. Угарском н.пр. од 1894—1904 год., достизао наш извоз животињскпх производа, а то је 3.50 милиона динара (5 мил. кгр.) са вредношћу извоза тих артикала у 1908 години: 15 мил. дин. (13-81 мил. 1 Под сточним прерађевинама свугде, у целом реферату, подразумевамо ради избегавања сувишног диференцирања у изразима, најшири смисао речи „прерађевина“, а то he рећи: сву ону производњу, којом се иде на промену облика каквог природног економског добра. Према томе, где се нарочито не буду подвајале сточне прерађевине у ужем смислу речи од заклане стоке сировог меса — треба под сточним прерађевинама подразумевати обоје.