Дело

Б Е Л Е Ш К Е 159 мена. — Чланцо. Васа Стајпћ: Данапагања српска књпжевност у Војводини. — Јован Максимовић: Песник људске нискости. — Славко Шећеров: Народно и културно једпнство и народна просвета. — Рад М. Грујић: Поданпчке дужности славонскох кметова у XVIII веку. — Д-р В. Петровић: О српској традицији и о народном духу у бившој Војводини. Јов. Ђорђевић: Земља и народ. — II. Аршинов: Опажања у ириродп. — Народне умотворпне. — Листак: А. Хаџић: 0 Змају Јовану Јовановићу. Књпжевна кроника. — Оцене п прикази. — Бпљешке. — Читуља. — Нове књиге. Различмости. Споменица стогодишњице новосадске гимназије. — У јунској свесци „Дела“ забележено је да је српска православна велика гимназија у Новом Саду прославила у месецу јуну ове годпне стогодишњицу од свога постанка 0 току саме прославе опширан је извештај у редовном гпмназиском „Извештају“ зашколску 1909—1910 годину. Али је и поред тога опширног оппса прославе штампана и засебна спомеменица те знамените културне прославе у Новоме Саду. У овој споменпцп налазе се на првом месту две лепе пригодне песме. Једно је кратка песма „0 стогодишњици Српске Велике Гпмназпје Новосадске" од Благоја Бранчића, а друго је „Споменица“, већа пригодна песма од Јована Живојновића. После овога је кратак историјски преглед жпвота гимназиског „100 година из жпвота српске православне велике гимназије новосадске" од В. Пушибрка. Затимје преглед свију установа које има иста гимназија; фондова, школских збирака, зграда; па онда списак свију добротвора и оснивача појединих фондова, списак професора који су радили у гимназији од почетка до данас; статистика ученика који су у исту гимназију уписани од почетка до дапас; списак свију ученика који су свршили гимназију у Новом Саду са назначењем чиме се који бави после свршетка школовања; сппсак приложника за зидање нове гимназиске зграде. Једном речи у овој се споменицп налази споменуто све што се тиче саме гимназпје за прошлих 100 година њеног живота. Новосадска српсна ђимназија. — Приликом прославе стогодишњице новосадске гимназпје написао је Ђорђе Поповић књижоцу „Новосадска српска ђимназија. Прилог њеној историјп поводом прве јој стогодишњице“ (Београд, 1909, стр. 40). У овој књижици п писац углавном пстиче своје заслуге за спасење ове школа из кризи у 1873 години. Мариновићева награда. — Академија Наука расписала је награду од 960 динара у злату из задужбпне Николе Ј. Мариновпћа. Поред уметнпчке обраде самога предмета свако дело (роман, драма, прпповетка итд.), поднесено за ову награду, мора се одликовати п својом м о р а л н о м или патриотском тенденцијом. Ову награду могу добити п дела у рукопису и штампани састави који су пзашли за последње две године до рока ове награде, ако већ једном нису нигде награђивани. Дела за паграду подносе се Академији Наука до 1 маја 1911 године. Нзграђенп су списи својпна писаца, и на свима штампаним примерцима мора се означити да су награђени пз Задужбине Николе Ј. Мариновића; а ако је награђени спис већ штампан, то се мора учинптп на другом издању.