Дело

0 МИЕШСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ 205 што је у § 2 изложено, министарска одговорност пред Државним Судом није дисцнплинске природе; и то што је законодавац хтео да је нриближи дисциплинеком нраву не треба да значи да нпје кривичноправне природе нарочито с тога, што је законодавац на том путу наишао на тешкоћу да по земљу врло опасне деликте кажњава дисциплинским казнама, те је морао ипак да приближи министарску одговорност кривичној бар на тај начпн што у извесним тежим случајевима суђење са Државног Суда прелази на обичан суд. Суђење Државног Суда не треба сматрати за нешто сасвим одвојено; суђење Државног Суда чини тек за.једно са суђењем обпчног суда поступак министарске одговорности, и тако схваћено суђење министрпма јесте чисто кривнчноправне природе. I Министарски деликти које Устав у 101 члану набраја делом су деликти из Кривичног Законика а делом су деликти који се само у Уставу спомињу као особени министарски деликти за које се може само минпстар окривити. Код оних кривичних дела чији ]е corpus delicti обележен у Кривичном Законику тај corpus delicti треба пренети и на случајеве кад те опште деликте учини министар. Међутим, оним деликтима које само Устав спомиње треба corpus delicti нарочито конструисати.1 Од деликата из Кривичног Законика Устав спомпње издају земље и владаоца и примање мита. Под издајом земље и владаоца треба разумети све случајеве издаје земље и владаоца обухваћене у глави IX Кривичног Законика. Примање мита јесте деликт обележен у глави XI Кривичног Законика која говори о злочинима и преступима државнпх службеника, Од деликата који се не налазе у Кривпчном Законику Устав од 1869 конструише као специалан министарски деликт повреду Устава. Повреда Устава јесте делнкт који може учинпти само политичкн орган чији се акти директно на Уставу оснивају. Због тога се сви остали државни органп и појединци не могу окривити за повреду Устава, већ само за иовреду закона. Устав спомињс међу министарским деликтима и оштећење државе из користољубља. Оштећење државе из користољубља јесте делом деликт из Кривичног Законика а делом специалан 1 Пошто су сва четири министарска деликта из Устава од 1869 ушла у Устав од 1888 а п у данашњи Устав, то he детаљно бпти о њима говора с гледишта Кривичног Права приликом излагања данашње мпнистарске одговорности .