Дело

ИСТОРИСКИ ПОДАЦИ 241 бити, противно им је било, а кад је и Милоје сам тамо приспео... они су се... ожесточили.. .K1 Милоје је одиста бно старешина бећара. Штојеон изабран за главног команданта има да захвали великом утицају Младенову, који је рачунао да ће Срби под Милојем а помоћу Руса лако победити Турке и заузети Ниш, а тиме да ће подићи углед свом присталици, који је био познат више као трговац и омрзнута личност него као јунак. Богати изгледи на пљачку Ниша мамили су Младена, да ностави свог човека који ће му бити од користи. Али се преварио. Није се све догодило, као што је он мислио. Тако, судећи и по ономе што вели Баталака, види се, да су све подређене старешине очекивале главног заповедника Милоја. Да видимо шта вели митрополит Стратимировић, пошто нам је он један од најранијих извора. ...„После дужег примирја од прошле године Срби су ове (1809.) године почели наново рат с Турцима одмах од оног времена, кад су Руси у Влашкој, чувши да је турска Норта закључиламир и пријатељство са Енглезима, прекинули све нреговоре, који су били вођени између њих и Турака, а Србима су ово објавили ради знања и управљања и то преко конзула т. ј. свога повереног дипломатског човека господина Родофиникина, који се у Београду налазио од 1807. г. И одмах, после те објаве или пак после ободравања и наговарања г. Родофиникина, Срби су пошли па све стране да нападајући ратују с Турцима. Но овај начин ратовања довео их је до велике несреће, као што ћемо већ видети. Од Београда цариградски.м друмом идући дошли су они већ били до самога града Ниша. Поред овога града а у близини села тамошњих, Каменице и других, улогорили су се онп у једанаест шанчева. Овим су шанчевима управљале разне војводе, међу којима су главни били Милоје и Петар Добрњац,1 2 кнез ресавске нахије. Војска или пак народ била је из алексиначке, ражањске, ресавске и из пола јагодинске нахије, на броју било је 11.000—12.000 људи (али по простом казивању било је и преко 20.000 људи, гато није ни могућно ни вероватно). Пре те несрећне погибије долазили 1 Баталака, Историја стр. 565. 2 У рукопису и издању нема свезе „и“, а треба да стоји. Дело, књ. 56. 16