Дело

242 Д Е Л 0 су до српског стана Турци (т. ј. коњаници који су могли лако побећи) по 50—60 на број и говорили су Србима: „Идите, Срби, с оне стране Мораве и држите оно, што вам је цар дао, а ми вас, вала нећемо дирати. Не дирајте ни ви нас, кад ми вас не дирамо“. Но ови су то гордо одбијали, говорећи им, да се и до Цариграда неће уставити, па псоваху душу и веру турску, Мухамеда и остало. Најзад неко од оних Турака, које су Срби покрстили, претварајући се као добар хришћанин и пријатељ Срба па ратујући са овима заједно и налазећи се у то време тамо, одбеже Турцима издавши Србе, и каза им, како Срби немају толико на број, као што то разглашавају, но где они веле да их је 20.000, тамо их се налази једва 2000, и сада се налазе у таквом положају, да их је лако и могуће разбити; говорио им је о целом логору српском, како се тада налазио, и о осталим стварима.. .‘1 ll £ 0 распореду шанчева и војске прпча и Илија Ћоса. „До Каменице нисмо срели пикакве Турке. На два дана пре Ђурђева дне стигли смо тамо, а четврти по св. Троици про1 ... „По многом от ланскаго года премирпи Сербп сего года зачали внов с Туркамп војну абије от онаго времене, егда Руси во Валахпи, услишавше јако Порта Турецка со Англезп мир закључила и дружбу, текушчија между ими мирнпа уговори пресјекли, и Сербом сие за вједомост и упуствованпје. чрез конзула или повјеренаго дипломатическаго человјека својего господина Родофинпкина, в Белградје Сербском от љета 1807. г. находјашчагоса, објавити. Абие по објавлении том илп паче по ободрени и наушчени господина Родофиникина пошли Серби на всја страни нападателно војевати противу Турков. Но сеи образ воини ко великому нешчастију их служил јакоже увидим по том. От Београда Константинополским походјашче доспјелп они уже били до самаго града Ниша. При градје сем близ сел тамошних Каменпцп и пр. остановилисја они в једпнадесјати лагерах. Лагери сии управљаемп били от различних војвод, между коимп главнп били Милоје и Петар Добрпнац кнез Ресавачкпја Нахип. Воинство пли паче народ бил из наии Алексиначкпја, Ражанскија, Ресавачкија, и пол наии Јагодинскија; числом около 11.000—12.000 человјек (но по простому сказиванију и преко 20.000 человјек, еже обаче ниже можно ниже вјеројатно ест). Прежде нешчастнаго сраженија, доходили ко станом Сербским Турци (хатлии могушчии легко убјегнути) по 50—60 числом п говорпли Сербом: „Идите Серби за Мораву, и держите што вам је цар дао, ми вас валаа дирати нетјемо; недираите у нас кад ми вас недирамо!" Но си гордо отпкпвали им говорјашче да и до Цариграда небудут престати, псујушче душу п вјеру Турску п Мухамеда и прочаја.