Дело

244 Д Е Л 0 раздељених у три шанца на разним тачкама, од којих првим заповедаше војвода Ресавац а другим двама војвода Милоје. Да поменемо овде и причање савременика деде-Јована. ... „Ђенерал га изведе из забуне. — Кажу, чича, да ти памтиш све, како је било, кад је српска војска покушавала да. вас отме из крвавих турских канџа, када је се на овом брду војвода Синђелић тукао с Турцима, па бих те лепо молио да нам причаш! — Ама који? — поче старац заштићујући очи шаком од сунчане зраке и гледајући ђенерала — за војводу Стеву велиш? Ја да ти причам, како је то било. Онда сам ја већ био коџа момак,1 и ми сви пристадосмо уз нашу браћу, и заједно с њима смо копали шанчеве! — А да ли се сећаш, где је који шанац био? — Ама зар ја? Војводу Стеву гледао сам како сад тебе. Ево на, овде — и старац пође неколико корачаја даље, па стаде својим штапом лупати о земљу — овде је била капија од његову табију, а овамо по сниже мало, ту му је била џебана l Ја како, ја све знам како је било! — и старац се задовољно смешно гледајући све своје сељаке редом... — А где су, чича, биле друге српске табије? — питаше ђенерал. — За друге питаш, је ли? Да ти кажем. Ено видиш на десно од нашег села, ту је био господар Милоје,1 2 ама само с правом војском, његови су бећари онамо хеј код Матејеваца у ону табију где је била војска Хајдук Вељка и Петра Добрњца. Е, а видиш оно онамо? То се виче „Равниште“, ту је био војвода ћупријски Илија Барјактаровић. Погледај сад повише нашег села, оно голо брдо. То је „Репиште“ и ту је био војвода млавски Пауљ Матеић! — Је ли, деда Јоване, а зар на брду Попадики није било онда наше војске? — упита начелник оперативне канцеларије. — Ба, како да није било, имаше неколико дванаест табије, ама сам поборавио! — А јесу ли наши имали топова, сећаш ли се, деда Јоване? — питаше га опет начелник операција. 1 Курсив је наш. 2 Петровић, главни командант. Писац.