Дело

248 Д Е Л 0 „Јусуф-паша, велики везир тадањи, имајући под командом својом на скупу око себе 40.000, у свако време покретпе, и толико јошт у градовима подунавским стојеће војске, којој је задатак био да на прелазак Руса преко Дунава позорствује, пазио је добро на радњу и поступање књаза Прозоровског; па увидивши како он зло пролази, и како бар за онда од преласка његовог преко Дунава, на десну обалу овога, ни спомена бити не може, јер је он, несрећно и недотупавно политизирајући, пропустио и март и аирил, у којима му је то учинити време било, смисли ову прилику у своју ползу употребити, тим више и пре: што му је до знања дошао и Карађорђев прелазак у Босну и Стару Србију. Он дакле, ползујући се приликама, које му руски главнокомандујући сам придоставио, одреди двојицу паша: Салоничког и Сереског, да са 40.000 војске одабране, колико је најскорије могуће, на Србију ударе, ову да покоре а Србе да рајом учине као што су и пре били, иа онда, поставивши у градове јаке гарнизоне, и прикуиивши себи и ону војску, састојећу се из босанско-херцеговачких Турака и Арнаута, коју су до сад Срби све једнако на себи удржавали, да се њему поврате, те да тако безбрижно и јаче, неимајући одовуд никаква ни с ким непријатељства, противу Руса одупре се. Више упоменуте паше испуњавајући налог великог везира најскоријим маршом, к источној граници Србије од стране Ниша, спусте се, и ползујући се у овом с једне стране непреласком Руса преко Дунава, с друге пак растуреном и сад овде тек четврту част снаге, према њима српском војском сачињавајуће, а стреће: што је јошт по Србију најгоре било, ползујући се и раздором српских поглавара стојећих са својим командама у шанчевима према Нишу, незадржано на ове ударе"...1 ^ У турској војсци су били још и ови команданти: Шашинпаша лесковачки, Гушанац-Алија, Кара-Фејза, Мустафа-паша ђаковачки, Махмут-паша призренски и (по предању турском) Малић-Џинић-паша приштевски.1 2 & ❖ £ Има нешто, по чему је овај догађај у опште познат у целоме готово Српству, што и мала деца у основној школи умеју 1 Баталака, Историја 563—4. 2 М. Вукићевић, ор. cit. 979. п Ј. Мишковић, ор. cit. 462—3.