Дело

ИСТОРИСКИ ПОДАЦ11 249 да испричају, а то је оно што пружа жалосну слику прилика у Србији у оно доба. То је позната неслога међу старепшнама, која је довела до катастрофе на Чегру и која је проузроковала сав неуспех оне војске, која је отишла била на југ. Међу још неким узроцима ове проиасти прву улогу играју узроци чисто личног карактера, узроци личног схватања појединих моћних људи, представника власти. Та неслога старешина то је позната историска истина, коју не смемо прећутати. Али је овај факт историски био од разних писаца различно тумачен и осуђиван. Ово се пренело из извора и у литературу. Ми ћемо навести само изворе да нам они кажу о томе. Да пођемо и овде хронолошким путем. Прво је потребно да поменемо извештај Родофиникинов кнезу Прозоровском од 27. маја. Али при употреби његовој морамо бити обазриви. јер је Радофиникин у оно време и сам узимао учешћа у свнма пословима, а нарочито се заузимао за рат ове године. „Према свима вестима, које смо добили, пораз, који су Срби претрпели, јесте последица Младенових властољубивих тежња. Оклеветавши разне стврешине пред Карађорђем а изазвавши против њих сумњу, успео је да убеди Карађорћа да повери главну команду над војском према Нишу Милоју а на Дрини кнезу Сими. Први је познат због прекомерне плашљивости а други по својој глупости. II један и други нису још честито ни примили команде, а већ се посвађају са старешинама. који су раније командовали на тим странама. Пред Нишем Милоје, не гледајући на захтеве других опробаних старешина, а нарочито Петра Добрњца, раздблио је војску своју једино из упорности и тврдоглавости, само да не послуша савет других, на четири шанца. ..Ml Други извор је Стратимировић. II ако он не говори ближе о тој неслозп, ипак он Милоја назива погрдним именом. Зашто? За то што није хтео да поверује у један извештај. Кад су Турци преко шпијуна дознали за број и распоред српске војске, нападну. 11 Докуменат у М. Вукићевића: Камееичка иогибија.. . Ратник 1909, стр. 988.—989.