Дело

АН А КАРЕЊИН А РОМ АН <ЛАВА ТОЛСТОЈА (наставак) XX Степан Аркадијевич, као и увек, није докон седео у Петрограду. Осим послова око свога места и сестрина развода, њему је потребно било, као и увек, да се у Петрограду освести, како он говораше, после московске устојаности. Москва је, беа обзира на своје cafes chantants и обнибусе, била ипак непомично језеро. То је Степан Аркадијевич увек ocehao. Живећи у Москви, особито у близини чородице, он је осећао да пада духом. Живећи дуго и безизлазно у Москви, он је долазио дотле да се почињао осећати узнемирен рђавим расположењем и укорима жениним, здрављем, васиитањем деце, сптним интересима своје службе; узнемиривали су га шта више и дугови. Али требало је само доћи у Петроград и поживети у ономе кругу, у коме се он кретао, где се живело, наиме живело а не вегетирало као у Москви, и одмах су све те мисли ишчезавале и топиле се као восак пред лицем огња. Жена?... Тек је данас говорио с кнезом Чеченским. Кнез Чеченски имао је жену и децу — одрасле пажеве, и имао је и другу, незакониту, жену од које је такође имао деце. Ма да је прва нородица била такође добра, кнез Чеченски осећао се срећнији у другој иородици. И он је водио свога најстаријег сина у другу породицу и прпчао је Степану Аркадијевичу да он то сматра као корисно по сина, да га то развија. Шта би на то рекли у Москви?