Дело

270 Д Е Л 0 Деца?... У Петрограду деца нису сметала оцевима да живе. Деца су се васпитавала по заводима и није било овог распрострањеног по Москви — на пример Љвов — дивљег појма, да деци треба дати сав раскош живота, а родитељима оставити само труд и бриге. Овде су појимали да је човек дужан да живи за себе, као што мора да живи образован човек. Служба?... Служба овде такође није била она упорна и безнадежна запрега, коју су вукли у Москви; овде је било интереса у|служби. Сусрет, услуга, згодна реч, умети представљати у лицима разне шале, — и човек одмах направи каријеру, као Брјаецев, кога је јуче срео Степан Аркадпјевич и који је сад био први чиновник. Ова служба имала је интереса. Нарочито је петроградски поглед на новчане ствари имао успокојавајуће дејство на Степана Аркадијевича. Бартњански, који је траћио бар педесет хиљада, судећи по ономе train-y, којпм је он живео, рече му о томе јуче значајну реч. Упустивши се пред ручак, у разговор, Степан Аркадијевич рече Бартњанскоме: — Ти си, чини ми се, интиман с Мордвинским; могао би да ми учиниш једну услугу. Реци му, молим те, коју реч за мене. Има једно место, које бих хтео да заузмем. Место члана агенције... — Свеједно, ја иначе нећу запамтити... Само шта ћеш с чивутима по тим жељезнпчким пословима. Како хоћеш, ипак је гадно. Степан Аркадијевич не рече му да је то био жив посао; Бартњански то не би појмио. — Треба новаца, не може да се живи. — Па ето живиш? — Живим, али дугови... — Та шта велиш? Много? — са саучешћем рече Бартњански. — Врло много, око двадесет хиљада. Бартњански се весело раскикота. — 0, срећни човече! — рече он. — Ја имам милијон и по дуга, а немам ништа, и као што видиш, још може да се живи! И Степан Аркадијевич виде истинитост свега тога не само у речима него и на делу. Живахов је имао триста хиљада дуга, нигде кршене паре, а живео је, те још како! Грофа Кривцова су давно и давно сви сахранили, а он је издржавао две на-