Дело

АПА КАРЕЊИНА 271 ложнице. Петровски је страћио пет милијона, а живео је исто онако, и чак је управљао финансијама и примао плате двадесет хиљада. Али осим тога, Петроград је физички пријатно дејствовао на Стеиана Аркадијевича. Он га је подмлађивао. У Москви је понекад погледао на своје седине, заспао би после ручка, протезао се, кораком, тешко дишући, пео се на степенице, чамовао у друштву младог женскиња, није играо на баловима. У Петрограду се увек осећао за десет година млађи. Он је осећао у Петрограду оно исто, што му још јуче говораше шесетогодишњи кнез Облонски Петар, који тек што се беше вратио из иностранства: — Ми овде не умемо да живимо, говорио је Петар Облонски. — Верујеш ли, провео сам лето у Бадену и, збиља, осећао сам се сасвим као младић. Спазим млађану женску, а мисли.,. Наручаш се, пијуцнеш овлаш — сила, бадрост. Дошао сам у Русију — требало је отићи до жене, и још у село просто нећеш веровати, кроз две недеље обукао сам шлафрок, престао сам да се облачим за ручак. Какве мисли о младом женскињу! Сасвим сам постао старац. Остаје ти само да душу спасаваш. Одох у Париз — опет се поправих. Степан Аркадијевич ocehao је исту таку разлику као и Петар Облонски. У Москви се он тако напуштао да би збиља, кад би тамо дуго живео, могао доћи и до спасења душе; у Петрограду пак осећао се опет ваљан човек. Пзмеђу кнегиње Бетси Тверске и Степана Аркадијевича постојали су давнашњп веома чудновати одвоси. Стеиан Аркадијевич је увек шалећи се кокетпрао с њом и говорио јој, такође у шали, најнепристојније ствари, знајућн да јој се то највише свиди. Сутрадан, по разговору с Карењином, Степан Аркадијевич, свративши до ње, осећао се тако млад, дајеу овом шаљивом удварању и лагању отишао неочекивано тако далеко, да већ није знао како да се извуче, јер му се она, на несрећу, не само није допадала него му беше одвратна. Овај се пак тон завео стога, што јој се он јако допадао. Долазак кнегиње Мјане, који нрекиде њихову усамљеност. веома га обрадова. — А и ви сте ту, — рече она, спазивши га. — Како вапга сирота сестра? Не гледајте у мене тако, — додаде она. — Откако су се сви окомили на њу, сви они који су сто пута гори од ње, ја налазим да је одлично урадила. Не могу да опростим Вронскоме, што ми није дао на знање кад је она била у Петрограду.