Дело

272 Д Е Л 0 Ја бих је посетила и ишла бих с њом свуда. Молим вас, предајте јој мој поздрав и моју љубав. Ну, причајте ми о њој. — Да, њен је положај тежак, она... — отпоче причати Степан Аркадијевич, примивши у својој простоти душевној за готово речи кнегиње Мјане: „причајте ми о вашој сестри“. Кнегиња Мјана, по свој навици, одмах га прекиде и поче сама причати. — Она је урадила оно што све, осим мене, раде, али крију; а она није хтела да обмањује и одлично је урадила. И још је боље урадила што је оставила овог малоумног вашег зета. Извините ме. Сви су говорили да је он уман, уман, само сам ја говорила да је глуп. Сад, кад се везао с Лидијом Ивановном и Landau, сви кажу да је малоуман, и ја бих радо желела да се не слажем са свима, али не могу. — Та објазните ми, молим вас, — рече Степан Аркадијевич, — шта то значи? Јуче сам био код њега по сестриној ствари и тражио одлучан одговор. Он ми не даде одговор и рече, да he размислити, а јутрос сам уместо одговора добио позив на данашње вече код грофице Лидије Ивановне. — Тако, тако! — радосно проговори кнегиња Мјана. Они he да питају Landau-a, шта he он pefan. — Како Landau-a? Зашто? Шта је Landau? — Како, зар ви не знате Jules Landau le fameux, Jules Landau, le clairvoyant? Он je такође шашав, али од њега зависи судбина ваше сестре. Ето шта бива од живота у провинцији, ви ништа не знате. Landau, знате ли, био је commis у некој париској трговини и једном дошао је неком доктору. У чекаоници докторовој он заспи и почне свима болеснпцпма давати савете. Чудновате савете. Затим жена Јурија Мелединског знате болесног? — сазнаде за тога Landau*a, и узе га да јој ^ечи мужа. Он га лечи, али, по моме мишљењу, никакве користи нема, јер је онако исто слаб и изнурен, а међутим они верују у њега и воде га уза се. Довели су га у Русију. Овде сви појурише к њему, и он све поче да лечи. Излечио и грофицу Безубову, и она га тако заволе да га је усинила. — Како усинила? — Тако, усинила. Он сад впше није Landau, него гроф Безубов. Али није ствар у томе, него се Лидија — ја је веома волим, али јој глава није на свом месту — разуме се, дочепала сад тога Landau-a, и без њега се ни код ње, ни код Алексија