Дело

АНА КАРЕЊИНА 273 Александровича ништа не решава; стога је судбина ваше сестре сад у рукама тога Landau-a, иначе грофа Безубова. XXI После одличног ручка и велике количине коњака, попивеног код Бортњанскога, Степан Аркадијевич, задоцнивши само мало од одређеног времена, улазио је у дом грофице Лидије Ивановне. — Ко је још код грофице? Француз? — упита Степан Аркаднјевич вратара, погледајући нознати му капут Алексија Александровича и неки чудновати, наивни капут са кончама. — Алексије Александрович Карењин и гроф Безубов, строго одговори вратар. „Кнегиња Мјана погоди“, помисли Степап Аркадпјевич, полазећи уз степенице. „Чудновато! Добро би било зближити се с њом. Она има огроман утицај. Ако она каже коју реч Поморскоме, онда је сигурно“. Било је потпуно светло напољу, али у маленој гостинској соби грофице Лидије Ивановне, са спуштенпм завесама, већ су гореле лампе, Крај округлог стола, испод лампе, сеђаху грофица и Алекспје Александрович, тихо разговарајући о нечему. Омален, мршав човек са женским бедрима, с угнутим ногама у коленима, врло блед, леп, са сјајним, лепим очима и дугачком косом, која падаше на јаку његова реденгота, стојаше на другом крају, разгледајућн портрете на зиду. Поздравивши се с домаћицом и Алексијем Александровичем, Степан Аркадијевич нехотице погледа још једанпут у непознатог човека. — Monsieur Landau! — обрати му се грофица са мекоћом и обазрпвошћу, која порази Облонскога. И она пх упозна. Landau се журно обазре, приђе и осмехнувши се метну у пружену шаку Степана Аркадијевича непокретну знојаву руку и одмах се опет измачз и стаде разгледати портрете. Грофица и Алексије Александрович значајно се згледн.уше. — Врло ми је мило што вас видим, особито дапас, — рече грофнца Лидија Ивановна, показујућп Степану Аркадијевичу место поред Карењина. — Ја сам вас упознала с њим као с Landau-ом, — рече она тихим гласом, ногледавши у Француза, а затим одмах у Дело, књ. 56. 18