Дело

Б Е Л Е Ш К Е 319 у прошлости п садашњости" именују се тп људп и ми доиста међу њима впдимо миога већ чувена имена. Има их п од наше нације и они су свп споменутп и они који бп били „за“ и онп који су билп „протпв". Случајно је од ових нашпх остао непоменут један и то, по нашем мишљењу, најзнатнији — некада чувени Кућетина. Одбор, који уређује овај часопис, озбиљно је схватио свој посао и циљ којпм тежи. Он рескпра све п одлучно излази пред нас. То се нарочпто лепо види по томе што ниЈедан чланак у овом првом броју овога часописа није потппсан пуним пменом п презименом иисца! ГТаиону „Нашу реч“ потписало је цело уредништво — корпоратпвно и солидарно. Да није овог нашег „назадњачког" закона о штампп, не бисмо зналп нп за пме одговорног уредника. Овако нам се некп Петар Ј. Новаковпћ јавља као одговорнп уредник u у исто време као „заступнпк власника“, који јамачно негде спава п хвата снове илп дрема негде поред неког округлог сточића са трп ноге. Мп смо, Србп, — хвала милостивом Богу — пребрпнули све бриге. Ујединили смо се, наш је народ срећан и задовољан, пун му је тор п кош, просвећен је и здрав. Све смо ми испитали и проучилп и то красно средили како нпко у свету. Само нам је једно остало недовршено: нисмо uoхватали којечпја бунцања и преклапања. Сада, ево, започињемо и тај корпстап посао. Е, па нека нам је срећан почетак! Раз,личности. Преписка Змаја Јована Јовановића. — „Матпца Српска“ у Новом Саду одлучила је да изда преписку Змаја Јована Јовановпћа. Због тога се она обраћа молбом свпма личностима, код којих има Змајевих писама, или ппсама о њему, докумената о његову животу и раду илп каквих било написа илп заппса његовом руком наппсаних, да јој пошљу. Све ће се то, по употреби, вратити сопственпцима, или ће се, ако опи то допусте, уступпти Змајеву музеју. Оваје Матичина одлука за похвалу. Змај је био радник на многим пољима: као лекар, политичар п књижевппк. Његова ће нам преппска дати много драгоцених података не само о њему лпчно, већ о многим појавама у полптичкој п културној псторпјп српскога народа у другој половинп XIX века. Стога бпсмо ми желелп да Матпца п остварп ову своју намеру. Свп пак они који имају ппсама Змајевпх учиниће са своје страну знатну услугу српској књпжевности ако се одазову Матицп и помогну је да извршп ову своју намеру. В Л А С Н И К Аца М. Станојевић УРЕДННЦИ Др. Драгољуб М. Павлови* и Риста Ј. Одавић Доситије Обрадовнћ — Штампарнја Аце М. Станојевића (Чика ЈБубина улица бр. 8)