Дело

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА — НАСТАВАК Па ипак, усред непоштедне вражде, у којој је Његош са својим народом био према мусулманству, он се могао више но ико други уздићи до свестране и праведне оцене вере пророкове. Он у опште не осуђује веровање но владање мусулмана. Овако пева коло у „Шћепану малом“: „Што се Турчин дига холи „када крнво Бога моли, „кад слободу свету ружи, „а тиранству слепом служи?“ Не вели се, дакле, да Турчин моли кривог Бога но само да се криво моли Богу. Дела Турчина његова су молитва Богу, а дела су његова: ружење слободе других људи и служење тиранству, односно неправди. Молитва му је отуда неправедна, крпва, а не Бог његове вере. Важно је напоменути, да се ни у „Горском Вијенцу" ни у „Шћепану Малом“, у којима је опевана борба хришћанства с мухамеданством, не налази ни једно место, где би се Бог мухамедански, посматрао као неко суштаство различно од Бога хришћанскога. II не само што песннк не прави разлику између Бога једне и Бога друге вере, но он ту разлику не наглашује ни у веровању народном. Тако, Беглербег, румеливалис, један не од најмудријих но за то један од најфанатичнпјнх присталица Ислама, које Његош изводи на сцену својих драма, овако излаже своју веру: „Цио свијет Богу принадлежи, „а Бог га је силни даровао