Дело

414 Д Е Л 0 „својој сјенки и свом намјеснику, „правосудном калифу Мустафи“. (Ш. М.) Коме Богу принадлежи свет, мухамеданском или хришћанском? Ни Турцима ни Црногорцима не пада на ум ово питање, пошто и једни и други мисле на једног и истог Бога вазда, кад његово име спомињу. Или зар има некакве разлике између тога Беглербегова Бога и овога, кога спомиње игуман Теодосије, говорећи: „Нејма цара до једнога цара, „Бог на небу, а он је на земљи?“. (ib.) Не; то је један и исти Бог, о коме говоре и Срби и Турци, којим се куну и једни и други, кога призивају за сведока и једни и други, коме се моле, ма да различно, и једни и други. Индентичност Бога обеју вера још јасније се види из речи, којима се румеливалис обраћа игумав.у: „Калуђеру, и ти инџил знадеш: „све је Богу лако урадити“. (ib.) Паша турски и калуђер српски не мисле овде на два разлпчна Бога но на једног и истог. У овој тачки и хришћани и мусулмани разумеју се и осећају се једно. Како је то са свим различно од старозаветног схватања Бога! Кад пророк Јеремија прети Вавилоњанима богом, то он мисли на Јехову, бога израиљског, противника богова вавилонских; тако и Језекиљ кад пророкује злу судбу Тира, Асирије и Египта, он пророкује у шГе једнога Бога, кога ни Тир, пи Асирија, ни Египат не познају и не признају. Беглербег и пгуман Теодосије међутим иознају и признају истога Бога. Бог као такав никад није био предмет верске контроверзе међу Црногорцима и Турцима. Разлика између вере једних и вере других јесте поглавито у разлици њиховог култа и морала. Црногорцима је мрско слушати хоџу где свако јутро „гугуће“ на мунарету „ка јејина сврх труле буквине“; Турци опет, од своје стране, попреко и презриво гледају на слабо „раскршће липово", за њих је крст „ријеч једна сухопарна“. Батрић предлаже Турцима не што друго, но да промене богомољу и измене своје верске обичаје: —