Дело

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА 415 „но ломите мунар и џамију, „па бадњаке српске налагајте „и шарајте ускрсова јаја; „часне двоје постах да постите, „за остало како вам је драго“. Мустај кадија на то одговара: „каква јаја, посте и бадњаке „ви на ираву вјеру товарите?“ (Г. В.) Турска вера је дакле, за њ права вера за то, што не служи Богу оним начином, којим му служе Црногорци, но другим, правијпм; Црногорац се крсти пред Богам, Турчин се пак клања пред тим истим Богом; — у томе је разлика, која наравно, постаје све маркантнија, што се више боји крвљу противника. По мишљењу Турака „више ваља дан клањања један „но крштења четири године“; Црногорцима су Турци одвратни због неправде, лажи и похотљивости „хвала Богу пасјега милета, „ка је опит са злом и неправдом“ „нико крупно ка Турчин не лаже“ „закон му је што му срце жуди“. За Турке је „раја ка остала марва“, која је само онда добра, „кад јој ребра пучу“. Његош превасходно познаје психологију религијског настројства како хришћана тако и мусулмана. Ниједан моменат овога религијског народногј настројства није могао умаћи његовом искусном оку. Мусулмански представници у његовим делима нису од најгорих, какве би узео какав уски шовинистичкн дух, но од најбољих. Кроз њих говори и расуђује Његош онако по њиховски, како то ни сам шеик-ул-ислам не би боље. Са свим рељефно изображена је вера Ислама у разним својим представницима, који се узајамно допуњују, јер сваки од њих репрезентира један аспект своје вере: Ислам као вера сладо-