Дело

РЕЛПГИЈА ЊЕГОШЕВА 421 Заборављају, дакле, н мусулмани и хришћапи оно, „што је најнретежније у закону“, како коранском тако и јеванђелском, заборављају правду и једни и други, и ако уредно и савесно врше све култусне церемоније своје вере. Отуда je Његош и хладан према култу и култусним церемонијама. Култ је молитва Богу; култ, коме одсуствује разум и срце молећих се, хладна је молитва, а хладну молитву Богу пламени песник није могао љубнтп. Његош није презирао култ као такав, но само хладан и неразумљив култ; он није био противан традиционалним верским обичајима; на против, он је држао све верске обичаје свога народа, славио је крсно име, празновао Божић целивајућп се по обичају с Црногорцима и т. д,1 но о н је држао ово не заборављајући оно; он је знао удубити се у смисао свих народних обичаја, и зато није тешко веровати да су му ови обичаји, кад их је он вршио, ишли су од срца. Ситне верске препирке, које тако често занимају мале људе, никад нису могле абсорбовати интересовање Његошево; ове ситне верске препирке биле су њему најомрзнутији предмет, који га је могао једва што мање озловољити него потурице. А за њ су биле ситне верске препирке сва „поповања око вјере“, која су била у стању да разбрате, заваде, разбукте мржњу и осветољубље, да поварваре и обрутале рад људски. Но Његош није предвиђао факт, да је цела историја испуњена оваквим верским препиркама, и да је цео свет и у његово време био, као и у наше што је, њима пспуњен. Он је то добро уочио, што сведочи и његова сентенца: „вјера — свијета неслога.“ Текје било двадесет година Раду, када је он дошао до овога искуства; и тек му је било двадесет година, када је из овог стеченог искуства извукао следећи морал: „(Српству дјелом, вјеруј што вјерујеш:) „Лактом вјере глупост чојка мери, „а озбиљност дјелом и врлином.“ (Србин Србима) Да је овај епископ живео у време великих црквених сабора, он не би нрипадао ни једној верској партији, он би се уздизао над свима партијама; да је живео у време Инокентија III био би спаљен; да је био савременик св. Саве, био би овоме i Медаковић, цпт. Ров. стр. 213.