Дело

464 Д Е Л 0 1906 г. Канада . . Шпанпја . . 1890 г. 1.039,191.500 1.878,900.000 2.688,940.400 1.903,200.00c)1 Својом ревизијом царинске тарифе Француска и Сјед. Државе отишле су већ далеко са својом високо заштитном политиком. Најглавнија карактеристика нове француске реформе је у овоме: (1) што су ставови између максималне и минималне тарифе знатно размакнути; (2) „Модернизирање“ тарифе. Усавршавањем технике појављују се нови артикли који су непознати за царин. тарифу, па се овом ревизијом хтело и то, да се ти уведу у тарифу и оптерете царином. (3) „Специјализирање“ тарифе. Овим се реванширало Немачкој, која је овај систем увела у своје уговоре од 1902—6 год. и за који је сам Билов казао: „Главна снага наше тарифе је у томе што броји 946 позиција и што је тиме врло специјализована, што значи, да концесије које на једној иозицији можемо да дамо Аустрији, Русији, Италији, те исте концесије не примењују се и на Француску.“ (Цитат код „Gide-а и Blondel-a). Француска је сада повећала своју максималну тарифу са 407 нових ставова а минималну са 389. Док се у Француској радило полагано на царинској реформи, дотле је већ у Сјед. Државама стара тарифа замењена новом, која је као што је то тамо обичај, крштена именом њеног главног аутора, tarif Раyne-Aldrich. У најкраћим потезима показаћемо главније карактеристичније модификације, колико је потребно да се види како су новом тарифом високим протекц. стопама оптерећени најглавнији увозни артикли. Сјед. ЈЈржаве представљају .једну колосалну економску снагу, и њена се трговин. политика мора узети у обзир при посматрању целокупне међународне трговин. политике у даном моменту. Нову Раупе-Aldrich тарифу карактеришу у главном ова два принципа: (1) Што је израђена у духу потпуне протек. политике. Царинске стопе су зватно повећане на велики број артикала и то поглавито на оне којима је заинтересована извозна трговина Француске. И ако су та повећања мотивисана фискалним потребама, ипак то је изговор, пошто је прави циљ у што већој и потпунијиј заштити њихове производње, нарочито про1 L’ Annaire statist. de la France,1907 и Revue d’Economie Politique, 1910 Л»3.