Дело

468 Д Е Л 0 земље, да јој подигне индустрију, каО што може да је руинише и да угуши сваку нривредну снДГу. Међународна трговина није кооиерација већ стална борба међу народима. Да један народ може с успехом да издрЖи ту борбу мора да развија све функције свога живота, да умножи све форме друштвене активности. У првом реду да подиже и заштићује све врсте народне радиности. У томе је проблем протекционизма на коме се ради тако дуго свима средствимВ компликоване тактике. Њоме се заштићује целокупна народна радиност, докле пак слободна трговина развија један врло мали број индустрија, убијајући велики број других који под притиеком стране конкуренције немају могућности да се развију. Та заштита en Мосбила је основна, полазна тачка француским протекционистима још при изради тарифе од 1891 год. „Ми смо сматрали, говорио је Мелин, вођа протекционистички, да нам није допуштено, да бирамо једну од разних грана народног рада, да претпостављамо једну другој, већ да се морамо обазирати према свима са потпуном једнакошћу". Дискусија је завршена резолуцијом која је гласила: „Парламенат је одлучио да пружи подједнаку заштиту свима гранама народне радиности.“ За своју теорију о економској независности к самосталности земље, протекционисте везују и политичку независност. Овај се аргуменат видно истицао последњом царинском реформом у француском парламенту. Један посланик у својој патриотској беседи казао је: „Царинска заштита је народна одбрана у доба мира; царинске тарифе су за народну ствар то исто што и војска француска. Отворити границу страним предуктним значило би пристати на рушење индустријских тврђава.**1 Земља која би била у инфериорном положај^ према својим суседима, у свима гранама народне привредпе способности, неминовно мора бити потиснута са свију позиција економских и политичких. У каквом ће се само положају налазити таква земља за време рата? — питају протекционисте. Како ће се обезбеди у ратно доба кад није у могућности да своје економске потребе подмирује сопственом производњоМ? По овим аргументима већ се види да су политичко-империјалистички разЛбзи главни фактори који упућују међуна^одну трговинску политику. Протекционистичко-прохибитивна поли1 Chambre, седница од 2 јува.