Дело

476 Д Е JI 0 Матица Српска овим издањима доприноси доста народном просвећивању, и то треба пстаћи и похвалити. Али јој се ипак може приговорити, на избору књига, јер она као да није у том увек довољно пажљива. Она понеки иут да књигу у којој народ не може наћи поуке која му је потребна, или књигу од које народ може имати и штете. Таква је књига 135. у којој је штампана приповетка Милана Андрића „Под видом н ових идеја“, о којој на овоме месту хоћемо да кажемо неколико речи и да Срп. Матици скренемо пажњу да буде у будуће пажљивија у избору књига које издаје за народ. Пре него што изречемо свој суд о овој Андрићевој причи, укратко ћемо испричати њену садржину. У карловачкој митрополији постоји некакво село Огаревац и општина огаревачка. Огаревчани су били мирни и питоми, те им је и општина била мирна и сложна. Огаревац има две парохије и два пароха: цопа Ђорђа и попа Перу, три учптеља и две учитељице. Међу учитељима је најзнатнији Сима Угљешић, Огаревчанин родом и зет огаревачки. У општини је поп Ђока председник, а учитељ Сима перовођа, и они су обојица своју дужност вршили савесно и поштено пувих тридесет година, у смислу „Решкрипта“, који је поп Ђока лепо протумачио Огаревчанима. За то време у огаревл^кој општини ишло је све како се најбоље пожелети може. Али се одједном све издени, и то на горе. Тзј обрт цочпње од смрти учитеља Симе. На његов догреб дошао је и Неда Чизмарев, учдтељ их облидсшег села, који се одмах спријатељи са Огаредчанином Гигом Саркањцем. Гигаје и пре тога желео да буде председнпк у општини, асадајеу учитељу Чеди нашао човека који му може помоћи да своју жељу оствари. Чеда некако удеси те га поставише на место пок. учитеља Симе. .Сад он у Огаревцу стаде ширити „норе идеје“. Он је народу говорио како је он суверен, како може и треба да располаже општинском имовином. Он је причао народу о рациовалном газдинству: како треба да оре гвозденим плуговима и да набави машину за производњу пилића, и т. д. Те је идеје прихватио одмах Гига, увидевши да ће на тај цачин збацити општинску управу и он постати председником. II збиља они брзо стекоше пријатеља, који су имали опет својих рачуна да се досадашња управа смени. Д тако се створи задлет који се расплетао и расплео на цсти начин тако то скоро редовно бива у селима с обе стране Саве и Дунава, кад се сељади дочну бавити политиком према неким „новим идејама“ које нису разумели како треба. Борба између присталица старих и нових идеја није била дуготрајна и огорчена. Бођа присталица старих идеја поп Ђока, драговољно сиђе са председничког положаја, изиђе из општине да никад у њу не уђе, повуче се да посматра шта ће бити, а његово место без велике вике заузе Гига Саркањац, а Чеда постаде перовођа. С.воје присталице наградио је Гига по могућности: једни посташе црквени тутори, други одб.орници. Гига Саркањад је разумео Чедине идеје о народном суверенит.ету на свој начин. Те су идеје за д> идале смисла док он није дрстао дредседник, а чим је то достао, видео је да се те идеје у животу не могу прдменити, па је дрихватио начела турског аџсолутизма. Он је дрихватио у селу сду власт и законодавну, и судску и иаершну. Он је узео у своје руке и „Решкрипт“ и одштинску касу, па је и једним и другим руковар по своме здравом разуму. Чеда Чизмарев није