Дело

48 Д Е Л 0 народ био тако рећи располућен. Аустријско заузимање Санџака — као што је пре две године рекао један од најумнијих државника данашње Србије — била би једна отровна, смртоносна стрела, која би се забола у сред срца српскога народа^ Аустрија у Новопазарском Санџаку значило би исто гато и Аустрија у Старој Србији, вардарској долини, у Солуну, Арнаутлуку и на целом Јадранском мору. То више не би била сфера њених утицаја већ њена искључива хегемонија, а позната теорија хинтерланда имала би да се примени још само на Србију. Изолована и снутана Србија, одсечена на тај начин од целога осталог српског народа, била би доведена у ноложај једнога очајника, који би имао или драговољно да умре или да се лати крајњих, осветничких средстава. Ако би се нак две слободне српске земље спојиле преко Новопазарског Санџака, онда би не само српско питање добило сигурну базу и боље изгледе за своје даље решавање, него би једном за свагда биле прекраћене све оне завојевачке тежње — Drang nach Osten — на Балкану, које загрожавају опстанак и будућност, у подједнакој мери, свима балканским државама и народима. II. Сасвим друге мотиве и циљеве има политика АустроУгарске према Новопазарском Санџаку. Данашња њена делатност на Балкану отночета је у овим димензијама одмах чим је извршено уједињење Италије и Немачке. Потиснута из северне н средње Италије и Германије, Аустрија је се свом својом снагом бацила на Балкан. II као да јој је Јадранско море било пресечено или и сувише далеко од главнога светског трговачког пута, она је, гурана и поттомагана од Немачке, почела најенергичније радити на ностигнућу те везе сувим преко бал^канских земаља. Са јачањем животне и моралне снаге Србијине, Аустрији је био пресечен најкраћи пут за Солун — моравском долином. Због тога је она пошла нешто заобилазно али много безобзирније иреке Босне, Новопазарског Санџака, Старе Србије и вардарском долином истој мети. На томе путу продирања економског н политичког до сада je постигла нознате колонијалне резултате са окупацијом и анекспјом Босне и Херцеговине и разним најнедопуштенијим везама у великоме делу Арнаутлука у Старој Србији и Албанији. II сада, баш овпх дана, њена роба и њенн војпици стоје снремни на јужној босанској граници за