Дело

62 Д Е Л 0 сти и друге железничке пројекте, које he можда истаћи разне балканске државе, па he и њих потпомоћи својом динломатском акцпјом“. 27. фебруара .у италпјанском Парламенту одговарао је Титони на иптерпелацију о новим балканским железницама и изјавио, да Италија у свему усваја гледиште Русије. „АустроУгарској се не може сиорити грађење санџачке железнице. Али јој се не сме допустити железнички монопол на Балканском полуострву. На Балкану има довољно места за легитимне интересе свпх цивилизованих народа, као што има места и мора га имати пре свега за интересе балканских народа“. Beh 5. марта амбасадори руски, француски и италијански иотпомогли су кратком идентичном нотом тражење Србије, да саградп железнпчку пругу Дунав—Јадранско море. У ноти се препоручује Порти, да озбиљпо узме у поступак захтев Србије, пошто he ова железничка копцесија учинпти велике услуге Европи у погледу економном и саобраћајном. Динломатска и новинарска борба продужена је и даље. Расправљања о Новоиазарском Санџаку, које је питање било отворено аустријским железничким пројектом, трајала су све до јула месеца, када су нагло и изпенадно прекинута познатом младотурском револ^цијом. Па инак од целе ове полугодшње борбе билајена крају крајева једна позитивна и велика добит. Аустро-Угарска је из иисања штампе и из држања и изјава европских кабинета јасно увидела, да су њене намере и планови на Балкану, и поред свега нрпкривања, већ обелодањенп и целоме свету до детаља познати. Начпн расправљања и објашњавања њенога права службеностп војне и саобраћајне у Новоиззарском Санџаку, које је добила на Берлинском Конгресу, стављао јој је до знања и предочавао солидаран отпор свих цивилизованих народа и држава, ако би наставила пут, којим је дотле тако безобзпрно ишла. Пошто о њенпм даљпм завојевањима на Балкапу, бар у томе моменту, није могло бити ни речи, она је заједно са осталим европским државама и сама поздравила и признала нови уставни режим у Турској. Због тога је у нисму Франца Јосифа од 23. септембра (5. октобра) 1908. године, упућеном барону Еренталу — којим је нроглашена анексија Босне и Херцеговине аустро-угарској монархији — изрично наређено, да се аустро-угарске трупе повуку