Дело

ТУМАЧЕЊЕ фиЗИЧКИХ II СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 227 Под речју импондеребилија разумеју се у фнзнци појаве, које се тумаче силама физпчким: молекуларним и атомскпм, чије су готово све манифестације: светлосне, електро-магнетске, топлотне, акустичке и друге. Назив је дошао за појаве немерљиве (не тешке) материје и етерске, средине по све хипотнчке, која. за данас доста добро служи за тумачење многих мерљивих појава. Аналого горњим појавама и силама имнодерабалним често се, како у физиологнјн, тако и социологији, овакве силе и узроци узимају, као повод за тумачење многпх појава, видљивих и чулно импресивних. Свет бактерија, које својим множењем, животом и смрћу проузрокују многе промене физиолоше у организмима, назвао би се покретима у импондеребилним срединама. Јавно мњење у социјалној средини, утицај васпитања, просвећености опште на кретање социјалних маса; упућивање народа ка извесним идеалима, загревање гомиле говорима, пдејама, потребама, или кретање истих ма каквим индивидуалним или колективним узроцима, у разним правцима, што пзазивље делимичне, темпорерне пертурбације, — ефекти су узрока у имподерабилним срединама. Није данас ретко чути од социолога и историка да овакве силе и појаве постоје и да оне имају готово пресудни значај за процесе и мене соцнјалне, онако исто, као што на догађаје утичу велике, мерљиве и снажне силе: економске, ратови, пнвазије културне и друго. Велики узроци промена су резултанте малих узрока, они су скуп импуласа малих, невидљивих, немерљивих, који стално дејствују, кад се промене опажају и не виде се одвојено у соцпјалним средннама. Дипломатско предвиђање догађаја, — онај метод рада, којим се обична званична дипломација, у тако звано доба мира и нормалних односа међу државама, служи — обично негира утицаје импондерабалија, што се обично свети њпховој вештпни. Велики творцп уједињења народних, јачања култура у извесним соцнјалним срединама, одржања репомеа и извојевања успеха своме народу и племену, не само да нису негирали значаје ових малених нмпуласа, већ су водили рачуна о свему, што чинн јачнну воље, карактера и снаге народа у чију су корист радили. Ришеље, Мазарен, Бизмарк, Кавур, Александар Великп, Наполеон, Цезар и други инстинктивно су водили рачуна о психичким и фнзичким особннама парода и средина, које су преображавали, водили успеху и са којим су оспгурали победама и своју 15*