Дело

ТУМАЧЕЊЕ фиЗИЧКИХ II СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 241 тала код соцнјалних појава. Мп обично данас за соци.јалне пцјмве имамо статистичке податке, бројеве и помођу њиковом можемо преко кураба н добити слику о менама социјалнпх појава и о њиховој јачини. Подаци о писменостп, морталитету, крнминалности, разводу бракова, ванбрачној деци, бескућницима н друго могу битп матернјали да се пађу количнне за функције, којима се социјална енергија, рад, капитал и друго, да иредставити и квалитативно и квантитативно, и да се из тпх података обележе не само тенденције кретања појава социјалних већ п њихова јачина п трајање нроцеса и тих промена. Овде, где се у опште говори о основима социјалне механике, не може се ни исцрпсти нитање о разним мерењима. Прогрес све науке, нарочито физичких и лежи у откривеним начинима и методама за мерење оних количина, којима се силе могу обележити и иромене проучити. У физичким смо наукама и данас далеко од тога, да смемо рећи да имамо каквих општих метода, да лако можемо измерити промене какве појаве, и лако на основу измереннх количина наћи њихову каузалност и из ње наћи могућност механички, енергетички да сагледамо у процесе физичке каквих нових појава. Кад је овако у паукама, чији су принципи неки, као статички, били још пре двадесет и више векова познати, онда је по све разумљпво, што су, у готово свих социјалних питања, методи мерења карактеристичних количина још далеко од оне тачности, коју наука тражи. Ми смо из промена, које су лако схватљиве, које се могу пратити, код социјалних појава, наговестили само на постојање извесних количина аналогих са онима, на које се наслања основна једначина о одржању енергије, чије је опште важење неоспорно. Из овога пак. до момента, кад ћемо моћп за сваки случај из домена социјалних појара казати колико јединица носи која социјална количина, проћиће доста времена. Ми смо још за данас у фазп дискриптивној, у фази где се на аналогијама физичких и социјалних појава, у тенденцији кретања промена и процеса социјалних, хоће не само да задржи тумачење појава социјалних, већ да се са те етаиа сиђе у механику социјалну, за коју по свему, што се да уочити код појава и промена социјалних, морају вреднти сви закони обичне механике физичких појава. Општа механика се обично разликује само измењеним називима за колпчине динамичких једначина, услед квалптаДело, кн>. 57. 16