Дело

ТУМАЧЕЊЕ фИЗИЧКИХ И СОЦИЈАЛПИХ ПОЈАВА 243 гије. Једна страна једначине каквог закона је однос између •сила и путева а друга пак, промена је маса и брзнна њихових. Од свих наука социјалних, психофизичка је најбогатија емпирнчким законима, у којпма су изнетн односи међу нроменљпвима, које се мерити могу. Фехнер — Веберов закон о односу јачнна дражи и ocehaja и нрвијеи тинични представник закона о којима се говори. У економији је познато такође мпого закона. Не водећи рачуна о њиховој тачности, јер су методи мерења доста још несигурни, ја ћу овде само кеке поменути. Узећу за пример Малтусов закон, којим се карактерише прогреспја множења и који је исказан у односу аритметичке и геометријске прогресије рашћења популације и намирница. Односи пзмеђу рада, капитала и вредности у разним теорпјама економским, нису ништа друго, до дедуктивпи или емпирички закони, аналоги експерименталним истинама физичким. Довођење у везу нродуктивности и издашности поднебља и географскпх положаја извесних народа са њиховим етничким особинама, емпирички су закони (Бекл), као и тумачења особина иптелектуалппх мешањем народа, атавизмом и наслеђем. У низ социјалпих емпиричких закона може се унети и ирогресија између мењања особина моралних и интелектуалних раса и парода(Бекл). Тумачење извесних појава великих, као што су крсташки ратовн, реформација, револуција француска, сеоба народа и друго, економским разлозима, или кретањем идеја са једнога центра и среднне у друге домене, није ништа друго до описно, квалитативно саглеђавање постојећих односа међу количинама, које се стално прате. Један је од емпиричких, важннх закона, однос између апсолутне, релативне вредности, нонуде и тражње, којим се многе појаве из теорије вредности могу објаснитш Ако појединим количинама горњим дамо значај, независно од економских појава, доведемо их у везу са социјалним појавама, и понуду и тражњу вежемо са елементима, који проистичу из појава културнпх, апсолутних и релатпвних, онда однос вредности објеката, макаквих социјалних, културних, апсолутних и релативих према понуди и тражњи, даје један општи емпирички закон. Овај је закон потребан и за приближно експликовање појава и као основни закон, да се са њим може лако решпти општа социјална енергетичка једначина. 16*