Дело

МАНАСТИР ТРЕСКАВАЦ i Питање о сиорним црквама у Ст. Србији и Македонији. Односи између иатријаршиста и егзархиста у Евр. Турској, у место да се побољшавају и сталожавају, они се, из дана у дан, погоршавају и постају затегнутији. Овако стање, у православној цркви на Балкан. Полуострву, највише изазивају патриоте грчке и бугарске, који хоће, да им црква и црквене привилегије послуже за националне циљеве. То не би смело да буде, алн је тако. Грци из Фанара сматрају све натријаршисте за Грке а Бугари све егзархисте за Бугаре. И земаљски пм закони за то иду на руку, јер у Турској, вера је главно а народност сноредно. Док су постојале пећска патријаршија и охридска архијепископија било је и Срба и званично су их називали с р бм и л е т, а чим су оне укинуте и њихне области потиале нод цариградску патријаршију, цео српски живаљ постао је, по званичним турским иојмовима и по мишљењу Фанара грчки т. ј. урум — милет. Ово преображење једнога читавога народа за једну ноћ у други, не слаже се са појмовима здравога разума, али се слаже са појмовима оних, којима овакве ствари иду у рачун. На исти су начин Србе, који су пришли егзархији седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, Бугари и званпчна Турска преписали из „грчког тевтера“ у „бугарски" и начинили их Бугарима. Тако данас, према оваквим појмовима, нема Срба у Ст. Србији и Македонији, нема дакле Срба у земљама, у којима је Српство поникнуло, развијало се и достигло до толнког ступња културе и моћн, да су балкански владари у другој половини 13. и у 14. веку узимали српске владаоце за судије у Дело, књ. 57, 17