Дело

280 Д Е Л 0 грађана, случај издаје земље и владаоца и случај примање мита. Поред тога, министри су одговорни у случају повреда закона предвиђених у Закону о Министарској Одговорности, који, као штоје споменуто, није донесен. Према усвојеном начелу да министарску одговорности поУставу од 1901 треба тумачитиуже, треба узети да министри одговарају само за наведена дела и то само Сенату, а не и за остала службена дела за која чиновници одговарају по Кривичном Законику. Право оптужбе министара припада с једне стране Краљу а с друге стране Народном Представништву (чл. 80). Ту под Народним Представништвом треба извесно разумети само Народну Скупштину а не и Сенат, зато што Сенат министрима суди, па не би целисходно било да их он и оптужује. Поред тога и из доцнијих одредаба види се да по Уставу од 1901 има право оптужбе министара само Народна Скупштина. Тако се у члану 81 каже да се предлог оптужбе мипистара не може узети у поступак ако га нису потписали најмање двадесет посланика, дакле не и двадесет сенатора. Исто се тако каже у другој алинеји тога члана да је потребно, да би се министар оптужио, да за оптужбу гласа најмање две трећине народних посланика. „Оптужба министара једном одбачена не може се поновити за исто дело“. У Уставу се не каже где оптужба треба да буде одбачена, да ли у Скупштини приликом гласања о предлогу оптужбе или у Сенату приликом решавања о тужби коју Скупштина Сенату подноси. Министарске кривице застаревају за пет година од учињеног дела. 0 томе кад застарева пресуда Сената, не каже се ништа у Уставу од 1901 године. Исто тако Устав од 1901 не говори ништа о казнама које прате министарску одговорност, оставивши то специјалном закону који није издан. § 17 Грађанс^а одговорност. Устав од 1901 тако је састављен да се њиме не установљава једна потпуна политичка одговорност. Међутим хтело се да створи бар одговорност министара пред Народним Представништвом за нзвршење буџета. Мислило се да се то постигне једним законом о Државном Буџету, који би учинио одговорнима министре за буџетска прекорачења. Такав Закон о Државном Буџету је и изгласан, али га Краљ Александар није хтео да потврди све