Дело

282 Д Е Л 0 тати у суђење министрима, било да је ствар кривичне било грађанске природе. ДЕО ДРУГИ МИНИСТАРСКА 0ДГ0В0РН0СТ У ДАНАШЊЕМ СРПСКОМ ПРАВУ У В 0 д Код сваког система министарске одговорности битно је питање о томе да ли се њиме заснива ужа или шира министарска одговорност. Да ли један систем заснива ширу или ужу министарску одговорност види се најбоље из овога двога. (1) Да ли контрола коју врши законодавно тело над министрима има законских санкција. (2) Дали законодавац, принципијелно, изједначава министарску одговорност са одговорношћу обичних чиновника, а ову са одговорношћу обичних грађана. Положај министарске одговорности према обичној чиновничкој одговорности може се посматрати са две тачке гледишта, с тачке гледишта кривичне одговорности и с тачке гледишта грађанске одговорности. Кад је реч о систему министарске одговорности установљеном Уставом од 1903 и Наконом о Министарској Одговорности од 30 јануара 1891, мора се узети у обзир дух времена у коме је Устав од 1888 састављан и околности под којима је 1903 враћен у живот. Седамдесетих и осамдесетих година вођена је стална борба између народа и власти. У таквој једној борби природно је да су чиновници били изложени веома честим нападима. Њихови шефови, министри, долазили су на положаје по Краљевом избору, будући да је за време свега важења Устава од 1869 Народна Скупштина правно била у немогућности да утиче на састав министарства. Опозиција тим министрима, за све време док се с њима борила, наводила је против њих најразличније факте који сви заједно представљају читав један регистар Кривичног Законика. Најзад је та дугогодишња опозиција Краљу и Влади морала бити пуштена да управља државом. Прилпка у којој су радикали с највише снаге своју вољу извели јесте Устав од 1888. Уставом од 1888 радикали су хтели да постигну