Дело

286 Д Е Л 0 оставку. После једне формалне или имплицитне изјаве неповерења министри не могу остати на Влади а да не повреде уставне прописе и да се на тај начин не учине кривично одговорним. Најчешћи облик у коме се контролише рад министара јесте интерпелација, а најчешћи облик у коме се изјављује неповерење министрима јесте мотивисан предлог за прелаз на дневнп ред. 0 природи интерпелације постоји у теорији једна дискусија још довољно не изведена на чисто. Та дискусија се покренула поглавито због тога што се хтело да се природа интерпелације у једној држави прогласи за општу природу интерпелације. То је несумњиво погрешно, јерје интерпелација регулисана потпуно различито у разним државама, а правну природу једном институту обележава у ствари законодавац а не теорпја.1 Тако се у Немачкој1 2 интерпелација не сматра за право чланова парламента, већ за могућност која грађанима у опште припада да стављају Влади питања. — НАСТАВПЋЕ СЕ *>f 1 Један доказ, да је интерпелација сувише особена стзар у свакој држави, даје Хачек у својој најновијој књизи о праву интерпелације. (Julius Hatschek, Das Jnterpellationsrecht im Rahinen der modernen Ministarverantwortlichkeit, Leipzig 1909). Хачек je хтео да упоредном методом дође до извесних општих принцина о интерпелацији. Резултати до којих је Хачек дошао најбоље показују да се упоредни метод код права интерпелације не може употребити. 2 Labund, Staatsrecht, 4 издање, I, стр. 283.