Дело

ИСТОРИСКИ ПОДАЦИ о БОЈУ НА ^АМЕНИЦИ 19. маја 1809. године — Синтеза псториског изворног градива о овом догађају — свршетак Ево шта нам је оставио забележено М. Ђ. Милићевић. „Од Срба у шанцу остали су живи само петорица, и то: Топал Милија из Ђићевца, Штрбић Миљко из Смиловца, и још три Ресавца међу ко.јима је био један младић. Сакривши се међу лешеве, преживели су битку, али их, после, пљачкаши нађу и одведу паши, који их окује и баци у затвор у граду Нишу. Ту су их хтели потурчитн, а кад не пристану да промене веру, осуде их на вешала; али се они преко градског зида о појасима спусте у Нишаву, па водом утеку у жита, и кроза жита се дочепају честе и измакну у Србе.1 „Још се прича да је у самом селу Ћићевцу, после каменичке погибије, остало 75 удовица! Самих дакле ожењених Ћићевчана пало је толико на Каменици, не рачунећи момке и нежењене људе“.1 2 Читаоци се, без сумње, сећају и оног места где Вук велп, како се из те погибије спасло и једно момче, младић, сеиз војводе Стевана Синђелића, те и њега помнњемо у овом одељку. II ако је несрећа била и велика и општа ипак видимо да се за њу није знало одмах у целој земњи. Прво је о погибпјн 1 Поменпк, стр. 651. 2 Поменик, стр. 651.