Дело

308 Д Е Л 0 16 преписао од некуд (рецимо из Пико-а) неколико података о Србима у Угарској пре XVII века. По тим се податцима види да је Срба у Угарској било и пре доласка Турака и да је само у један мах „1480 године са кнезом Павлом прешло на 50.000Срба у темишварски крај.“ Г. Скерлић помиње даље ту још многе сеобе и насељавања већ од „краја XIV века.... у већим и у мањим гомилама“. То је све прилично тачно казано и исписано. Али је Г. Скерлић хтео да каже и нешто своје, и сасвим неочекнвано Г. Скерлић додаје на крају овог одсека: „Већ(!)у нрвој половини XVII века у границама круновине св. Стевана налази се приличан(!) број српскога становништва.“ Откуда то истицање да „већ“ у првој половини XVII века у Угарској има. доста Срба, кад је напред казано, да их је тамо било већ у „Средњем Веку“ и да су се они још „од краја XIV века“ селили „у већим и у мањим гомилама* у Угарску? II откуда констатовање да је „већ“ у првој половини XVII века био „прилпчан"број Срба у Угарској, кад је напред казано да је тамо било Срба још у „Средњем Веку“ и да су Срби „од краја XIV века“' прелазили у Угарску „у већим и мањим гомилама“ и да су они од тога доба тамо „повећавали стално број српских насељеника,“ и да је само у један мах „1480 године.... прешлона 50.000 Срба у темишварски крај“ и да је и „1526 године била повећа сеоба“ итд.? Да је Г. Скерлић сва та факта знао, а не само преписао |из неке књиге, он зацелоне би одмах после тога казао да се „већ у првој половини XVII века у границама круновине Св. Стевана налази приличан број српског становништва.“ Зато сам ето ја намерно казао да „изгледа“ да су Г. Скерлићу сасвим непозната потребна факта. Г. Скерлић је игнорисао реч „изгледа“, па је на основу моје речепице казао, да сам ја „прибегавао неистинама, извртањима и фалсификатим а“ (Г. Скерлић је сам подвукао ове речи!),. да сам „свесно учинио једну овакву ствар, за коју има само једно име“ итд. Из овога што сам казао види се колико је Г. Скерлић у овом случају имао право што ме је онолико нагрдио. 0 овој ствари има у осталом још по гдешто да се каже,. али нека остане за други пут — ако затреба. 9. На моју замерку што је у књизи навео „доиуне“ Г. Радонића на расправу о Мушкатировићу, а није их употребио, Г..