Дело

X Р 0 Н II К А 309 €керлић одговара, да је Радонићеву „једину псправку... унео у своју књигу.“ Г. Скерлић је у својој расправи о Мушкатировићу у Гласу 80, 290, говорећн о одломку једног историског списа Мушкатировнћевог, који је штамнан у Летопису 65, казао: „Извесно је да је то одломак или нревод из Мушкатировићева дела: Projektum...“ Г. Радонић је у Летопису 256, 64—5 на то казао: „Скерлић држи да је тај одељак извесно одломак или цревод из Мушкатировнћева списа „Projektum...“ ...Но судећи по садржини одломка у Летопису тешко да се може тако иоуздано говорити дајеово одломак граваминалног иројекта“, па је Г. Радонић онда доказао да тај одломак заиста није оно што је Г. Скерлић мислио да је. Г. Скерлић међутим на 450 стр. своје књиге нише опет о том Мушкатировићевом спису: „Извесно је да је то одломак или превод из Мушкатиревићева дела: Projektum...,“ дакле попавља, и после исправке Г. Радонића, исто оно што је рекао у Гласу. Према томе није тачно оно што каже Г. Скерлић да је „унео у своју књигу“ исправку Г. Радонићеву. Да напоменем овде још једну, врло карактеристичну ствар. Ја сам напоменуо да је Радонић изнео „неке погрешке и недостатке“ у расправи Г. Скерлића. Г. Скерлић је нашао „две неистине“ у мојој напомени о Мушкатировићу. Он тврди, исправљајући моје „две неистпне“, 1.) да је Г. Радонић само дао „нову и вероватнију претпоставку“ о Мушкатнровићевом спису и 2.) да је „ту једну једину исправку унео у своју књигу.“ Из онога што сам напред навео види се да Г. Скерлнћ није унео, или бар није добро унео у своју књигу исправку Г. Радонићеву. Према томе та неистина није моја. Са првом мојом неистином још горе стоји Г. Скерлић. Он тврди да сам ја казао неистину што сам рекао даје Г. Радонић учинио више исправака Г. Скерлићу, и тврди,да је Радонић само дао „нову и вероватнију претпоставку“ о Мушкатировићевом спису и да је „ту једну и једину исправку" он унео у своју књигу. II то није тачно. Тако је н. п. у расправи Г. Скерлића у Гласу 80 на стр. 290 за Бонфинија казано да је „мађарски историчар". Г. Радонић је на то у Летонису напоменуо, да „талијанског хуманисту Антонија Бовфинија Скерлић погрешно зове маџарским историчарем.“ Г. Скерлић је опда прем а напомени Г. Радонића исправио ту погрешку и у сво-