Дело

X Р 0 Н II К А 311 Г. Скерлић је написао у својој књизн да су Србн „због много постова мало јели; навнкнути на шумски живот бпли су издржљпви и неустрашљиви“, а у свом одговору тврди сад да „баш ту особину наводи бароЕ Бартенштајн“. Али Бартпштајн у свом извештају ua стр. 116 (ва коју се Г. Скерлић нозива да докаже своје тврђење) говори сасвим нешто друго, а не оно што би Г. Скерлић хтео. Бартнштајп ире свега каже да се „због њнховпх силних и строгпх поста мање на њих (Србе) хране троши“. То дабогме не мора бити исто што Г. Скерлић тврди. Бартнштајн само каже да држава на Србе мање хране троши због њиховнх постова, а то још не мора значнти да онн и мање једу, него да је х р а н а з а њ и х ] е фтинија, јер држави није стало до тога да квантум хране буде мањи, него да храна буде што јефтинија. Но то је споредно, и ја нисам на први део мога навода ни обратио пажњу, но на други део, где Г. Скерлић тврди, да су Срби „н ав и к н у т и н а ш у м с к и ж и в о т б и л и пздржљлви и неустрашљиви“. Г. Скерлић ми одговара, да сам у овом случају био „зле среће“, јер „баш ту особину наводи и барон Бартенштајн“. Г. Скерлић је сметнуо с ума, да у науци не игра улогу зла или добра срећа, него знање факата п метода, које једном од нас двојице не достаје, као што и овај случај јасно показује. Г. Скерлић је дакле казао да су Срби „навикнути на шумски живот, били издржљнви и неустрашљнви“, а сад тврди да „баш ту особину наводн и барон Бартенштајн". Бартнштајн међутим каже о томе од речи до речи ово: „У шумама, теснацима (кланцима) и где су само иоле заклоњени, могу се сасма корисно употребити да чине непријатељу големе штете“. Код Бартнштајна дакле нема ни речп о томе, да су Србн „навикнути на шумски живот“, а још мање о томе да су з б о г тога Срби „издржљиви и неустрашљиви“. Према томе „баш ту особину“ не наводи Бартнштајн, него Г. Скерлић, и према томе нисам ја био „зле среће“, што сам Г. Скерлићу учинио замерку, него је зле среће био Г. Скерлић кад је напамет тврдио да Бартнштајн говори оно о чему код њега нема ни иомена. 11. Г. Скерлић је за латинског учнтеља у Осеку 1781 год. казао да „није дотерао више од 196 форината на годину“. Ја сам на то приметно да је „то за ондашње прилике врло лепа плата“. Г. Скерлнћ нз те моје напомене изводи, да самјахтео