Дело

312 Д Е Л 0 рећи, да „он не зна вредност новца у XVIII веку“, па доказује да је он „знао за вредност новца у том времену“. Тим горе по њега. 12. Ја сам у критици казао да је наивна напомена Г. Скерлића, како у једном „опсежном рукопису од 636 страна на дванаестини, буквар не заузима више од 56 страна“. Г. Скерлић ми на то одговара: „Он се добро чува да наведе целу реченицу, у којој се даје просто о п и с буквара Кипријана Рачанина“. Наравно да сам се морао чувати да наведем таку реченицу, а морао сам се тога чувати из врло простога разлога, јер така реченица укњизи Г. Скерлића не пос т о ј и. 13. За цитат са 147—8 стране књиге Г. Скерлића ја пристајем, као и за реченице под бр. 7, да признам да сам погрешио, чим ма који од наших признатих естетичара или стилиста потврдп да је он лепо, у вези и логички написан. 14. Говорећи о контрадикцијама и нелогичностима Г. Скерлића, ја сам написао: „Г. Скерлић на стр. 66—8 прича о учешћу Срба официра у јавном животу Срба у Угарској, па помиње поименце енергично држање њихово у питању о манастиру Марчи 1753 год. и одважно држање ђенерала Микашиновића, који је због тога 1771 год. лишен чина. После тога Г. Скерлић констатује, да су официри „у почетку века“ узимали учешћа у народном животу, а „доцније" да су се „издвајали из народног живота“!“ Г. Скерлић пише у свом одговору: „Г. Станојевпћ измишља да ја тврдим да је генерал Микашиновић 1771 кажњен због догађаја из 1753, када је био потпуковник.“ Ја се чудимдаје Г. Скерлић могао казати да сам ја измислио нешто, што нигде нисам казао. Јасно је да моја реченица има овај смисао : „Г. Скерлић на стр. 66—8 прича о учешћу Срба официра у јавном животу Срба у Угарској, па помиње поименце (1) енергично држање њихово у питању о манастиру Марчи 1753 год. и (2) одважно држање ђенерала Микашиновића, који је због тога (наравно одважног држања!) 1771 лишен чина.“ Јасно је дакле шта сам ја хтео рећи, као што је јасно и то да је Г. Скерлић у овом случају у контрадикцији са самим собом. Он тврди да су „у почетку века“ Срби официри „участовали у народном животу и у народним борбама“, а „доцније“ да су се „издвајали из народпог живора.“ Ја сам тврдио да је то у контра-