Дело

X Р 0 Н II К А 313 дикцији са фактима, која се ту у тексту иаводе, о енергичном држању Срба официра у питању о Марчи 1753 и о одважном држању ђенерала Микашпновића, који је због тог одважног држања 1771 год. био лишен чина. За ђенерала Микашиновића Г. Скерлић сада каже да је „забележен као усамљен нојав.“ Добро, ја прнмам и то објашњење. Али преко држања Срба официра у нитању о Марчи 1753 год. Г. Скерлић хоће да пређе овим речима: „Остављајући на страну случај око манастира Марче, који је био у половини века, види се да је случај генерала Микашиновића...“ Г. Скерлић хоће дакле да „остави на страну случај око манастира Марче“! Г. Скерлић хоће, али ја нећу! Сасвим је нриродно што Г. Скерлић хоће да „остави на страну случај око манастира Марче,“ јер тај случај и жеља Г. Скерлића да га „остави на страну“ баш јасно доказују да сам ја имао право кад сам казао, да је контрадикција тврдити како су „још у почетку века“ Срби официри „учествовали у народном животу и народним борбама", „доцније“ нак да су се „издвојили из народног живота,“ а у исти мах причати о њиховом енергичном држању у питању о манастиру Марчи 1753 год. 15. Г. Скерлић је казао за Јеротеја Рачанина да је „лаковеран н празноверан“ и навео је, као један од доказа за то, и фактда он „верује да постоји бакарно гувно на Овчјем пољу.“ Ја нисам у својој критици истакао да је то један од доказа Г. Скерлића за лаковерност Јеротејеву, а нисам истакао то због тога. што има још један доказ Г. Скерлића о томе, који није добар, дакле од шест наведених разлога, читава једна трећина није добра. Осим тога има пуно места код Јеротеја из којих се види да он није баш увек и много бно лаковеран, н да се не може без резерве, просто и аподиктички тврдитн : „Јеротеј је лаковеран и иразноверан“, као што је учннио Г. Скерлић. Г. Скерлић је казао да Јеротеј верује у бакарно гувно. Јеротеј међутим о бакарном гувну каже ово: „II ту нам к а з ив а ш е, кад су најпре Срби из преко мора прешли... те су најпре на Овче Поље пали, и ту к а ж у сковали од бакра гумно, а в е л е не умели врћн на земљи и к а ж у и до данас стоји засуто земљају и в е л е да хоће велико нролнтије ту бити од Турака...“ (Гласннк 31, 299). Тај дакле доказ Г. Скерлића не стоји. Ипак је Г. Скерлић у своме одговору, пошто је навео свпх шест доказа за Јеротејеву лаковерност и нразповерност, написао: „А за доказ