Дело

X Р 0 Н II К А 815 гнловиН." Према оваком стању ствари критичан иисац никад не би онако аподиктички и без резерве тврдио да је Јеротеј „лаковеран и нразноверан“. 16. Г. Скерлић је па 383 стр. своје књиге написао ово: „Карактеристично је да Доситеј никако не наводи два главна филозофска писца XVIII века у француској књижевности, Волтера и Русоа, нарочито Русоа, са којнм је имао доста заједничких моралних и интелектуалнпх црта.“ Ја сам у својој критици казао да је „ма да се види шта је Г. Скерлић хтео рећи“ нелогично казати: „Карактеристичпо је да Доситеј ннкако не наводи два главна фнлозофска нисца XVIII ReKa у фрапцуској књижевности, Волтера и Русоа, нарочито Русоа...“ Па сам онда истакао: „Кад Доситеј њих двојицу никако ue наводи, како може ондаједног од њих нарочито не наводнти. Г. Скерлић је очевидно хтео да кажедајенарочито чудно што Доситеј не наводи Русоа, али је то рђаво рекао.“ Г. Скерлић на то одговара: „Не! Г. Скерлнћ је добро рекао, јер свршетак реченице, коју Г. Станојевић злопамерно недовршену наводи, гласи овако: са којимје пмаодоста заједнпчких моралних и интелектуалних црта. Али Г. Станојевић је несавесно осакатио реченицу н недовршеној дао смисао какав је њему требао.“ Све то није тачио. Пре свега ја сам на крају навода тачкама сасвим правилно означио дареченицауцитату ниједовршена. А нисам целу реченпцу навео стога што оно што сам изоставио апсолутно не утиче на оно што је у реченнци рђаво казано. Главна је реченица: Доситеј никако пе наводи Волтера и Русоа. Уз ту главну реченицу ја тврдим да је нелогичпа споредна реченица: „нарочито (разуме се: никако не наводи) Русоа.“ Објашњење, које сам ја изоставио, важно би било само онда, кад би се реченица тумачила као што сам ја протумачио њеп смисао, т. ј. да је н а р о ч и т о к а р а к т ер и с т и ч н о што Доситеј не помиње Русоа. Г. Скерлнћ се тако требао и бранити, јер онај додатак не утиче ннкако на оно о чему сам ја говорио. У осталом овде има и једна матернјална погрешка, велика и врло карактеристична за Г. Скерлића. Д ос и т е ј н а и м е п о м и њ е Р у с о а н чак полемнше с њим, као што ће Г. Скерлнћ имати прилике ускоро да чује. То показује да Г. Скерлић није прочнтао, или бар да није добро