Дело

324 Д Е Л 0 гимназиске наставнике, да ли је решено питање? Ко у самом иочетку студије не стече правилне погледе, не добије солидну основу, тешко ће доцније имати усиеха. А основна питања науке о језику за филолога су иста као и за лингвиста, јер је објекат испитивања исти, а истина је само једна. Нарочито је потребно слушати предавање о начелним нитањима, поред већ велике књижевностн о том, где на првом месту стоји одлично дело Хермана Паула: Prinzipien der Sprachgeschichte (4. изд. 1909). Према свему Бругман одсудно пориче, да је довољно, ако се класични филолог тек као гимназиски наставник се предавања о т. зв. евциклопедији класичне филологије; али она често нису потпуна и не могу их слушати сви студенти одмах у првим семестрима. За то су они упућени на књиге, а досадања дела ове врсте имају друге сврхе а не да даду преглед ради оријентовања, па често су и скупа. Осећала се потреба, „да се студентима даде у руке књига, која им може бити путовођа на извијуганим стазама простране области науке о старини". А „Einleitung* је дело, „које се неће само у библиотекама разгледати, већ које може прећи у сталну својину наших студената. Оно треба не само за време њихових студија већ и у њиховом практпчком наставничким позиву да им буде драг вођа и саветник, и тако да припомогне и томе, да се смањи провалија између университета и школе, која на жалост бива све већа“ (Vonvort, III). — Дело ће имати три свеске у формату речничке 8°, од којих су до сада у овој години изашле већ две: I. Methodik. Sprache. Metrik. Griechische und romische Litteratur (стр. XI, 588) п II. Griechisches und romische Privatleben. Griechische Kunst. Griechische und romische Religion. Geschichte der Philosophie. Exakte \Vissenschaften und Medizin (стр. XII, 432). Дело заслужује сваку препоруку и по садржини и по спољној опреми, а ни цена (око 25 м. неукорене а 30 м. укорене све три свеске) није велика. Ево шта Герке (I, стр. 94) вели за науку о језику: „До почетка прошлога века граматички радови били су само скупљачки и описни... Тек поступно новом науком о упоређењу индогерманских језика дошли су сасвим нови погледи на положај проблема као и на решење проблема; нова наука о језику.... дошла је до познања сталних закона у развитку појединих језика“. А. Кречмер, пошто је показао и оценио положај, који су од самога почетка имале класична филологија и наука о језику, наглашава потребу,. да се оне узајамно помажу и вели: „Филологија не може бити без помоћи граматике за тумачење језичких текстова, а испитивање језика са своје стране, као и свака наука, која своје градиво црпе из књижевних извора, потребује услуге од филологије за иравилно разумевање и критичку оцену језичке грађе. Али наука о старини, која сама није дисциплина већ скуп разних дисциплина зарад заједничке сврхе, да се античка култура схвати као једна целина, — она је земљиште, на ком се и лингвистика удружује са филологијом, да оцене језик у његовој неугасној вези са осталим културним факторича“ (I, стр. 131).