Дело

0 МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТН 417 стара једино се и даје разумети право Скуиштине да одбија цео буџет а с њом заједно и опе буџетске партпје које су на закону основане. Такво буџетско право Народне Скунштине треба схватити као установљено нарочито у циљу остварења иолптичке одговорности мпнистара. Скупштина неће једној само Влади да одобрн буџет, а свакој другој хоће. Скупштинско право [одрицања буџета не може се изиграти владинпм односно краљевим нравом расиушгање Скупштине. Према члану 164. Устава, ако је Народна Скупштина распуштена или је одложена пре него је решила буџет, Краљ може иродужнти, уз пристанак Државног Савета, буџет истекле рачунске године најдаље још за четнри месеца. Као што се видн Влада би у једном покушају да влада без Скупштине прво имала једну сметњу у Државном Савету. Ако Државни Савет не пристане да се прошлогодишњи буџет продужи, Влада сама буџет не може продужнти. Претпоставпмо да Државни Савет пристане на продужење буџета. То може да траје свега још четири месеца. Тада је Влада принуђена да сазове опет Скупштину која, ако је расположена према Влади као и ранија, оставља Владу опет без буџета, а тада се више буџет не би могао продуживати ни са пристанком Државног Савета. Кад Влада остане без буџета, она може владати само тако ако се одлучи да сама буџет узакони, јер се без буџета не може владати. Кад пак Влада сама, без Скупштине, узакони буџет, онда је она тиме учинила једну уставну повреду, јер је и буџет закон као и сваки други закон. а законе може доносити Краљ само заједно са Народном Скупштином. Кад пак Влада учпнн једну повреду Устава, она на тај начин даје могућност Владаоцу пли Народној Скупштини да је оптуже Државном Суду. На крају да напоменемо да политичка одговорност министра стоји у вези са њпховом грађанском одговорношћу. По нашем Уставу Скупштини нрипада право контроле над владинпм извршењем буџета. Скупштпни се подноси на одобрење Запршни Рачун. За Завршни Рачун Скупштина даје Влади разрешницу или не даје. То право давања или недавања разрешннце треба приближити политичкој одговорности, јер дотле иде Скупштинско право у погледу њене грађанске јурисдикцпје над министрима. Иосле недавања разрешнице долази рад Главне Контроле и грађански судови, а о овом.раду ће бити речп доцније, кад се буде излагала данашња грађанска одговорност министара. Дело, књ. 57. 27