Дело

420 Д Е Л 0 дела која се нарочито у Уставу предвиђају убрајао прво она четири дела која спомиње још Устав од;1869. Пошто, као што смо раније утврдили, Устав од 1869 хоће да министри у опште одговарају за та само дела, он их је тако пробрао да она обухватају дела која министар може најчешће да учини, и дела које може само министар да учини, као н. пр. повреду Устава. После тих деликата, који су готово стекли право да улазе у Уставе, закон о министарској одговорности, додао је још три министарска деликта. Та три министарска деликта представљају чисто политичке деликте везане за ирироду министарских функција. Министарска функција јесте битно једна политичка функција. При установљавању кривичне министарске одговорности Уставотворац води нарочитог рачуна о томе да министар не избегне казну за она дела које он сматра за политичке деликте. Уставотворац не говори ништа о оним деликтима које може учинити министар самим тпм што је, у исто време кад је и један политички орган, и један државни чиновник. Кад се некоме хоће да натури да одговара за нека дела за која нико други не одговара, онда је самим тим речено да је одговорност тога лица увећана, а не смањена. Кад би се узело да министри одговарају само за дела из Устава и Закона о министарској одговорноси, онда би излазило да је Уставотворац хтео да учини неодговорним министра за она дела за која није имао разлога да га учини неодговорнпм. Министарска функција несумњиво је таква једна функција да су потребни нарочити правни прописи о њој. Ти нарочити правни прописи постоје из једнога главног разлога који је у томе да министар буде осуђен по закону за кривице за које уставотворац сматра да га треба осудити. Тај се принцип дели у два подначела. (1) Министарска одговорност мора бити тако институисана да даје гарантије да неће због свога високог положаја министар бити суђен блаже, или у опште не бити оптужен. (2) Министарска одговорност мора бнти тако институисана да даје министру довољно гарантије да из политичке мржње неће бити неправедно осуђен. Ова два битна постулата мипистарске одговорности, начела које је и наш уставотворац усвојио, говоре за то да министри одговарају не само на један начин у Уставу предвиђен, него и на општи начин предвиђен у кривичним законима. Први постулат неће бити задовољен, ако се министри ослободе јед-