Дело

0 МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТП савпновништва из Кривичног Права. Министри одговарају за рад својих колега у толико у колико су и сами имали садејства у његовом извршењу. Код ове теорпје постоји једна тешкоћа коју треба отклонитп. Та је теижоћа у томе иа који ће се начин кажњавати савиновништво код министарских крпвпца. II у том погледу усвојило се једно чисто кривичноиравно начело, да мора постојати начин којим ће се утврдити да ли је неко савиновник или није. Начнн којим ће се констатовати да је један министар савиновник јесте у томе што ће се видети да ли је мпнистар на министарској седници на којој се доносила одлука о инкриминисаном акту гласао против њега, дао одвојено мишљење (Separatvotum). Против ове теорије стоји Фриш1 који тврди да у највише случајева није могућно утврдити да ли је који од мпнистара био за то да се извршп инкримисани акт. По Фришовом мишљењу, на тај би се начин могле свалити кривице иростом тврдњом миннстара да нпсу учествовали у извршењу једнога акта. Он сматра да се кривац сеператним вотумом може увек да спасе одговорности, и ако је он прави инпцијатор дела. На место теорнје савиновништва Фриш усваја теорију строге солидарности министара. По тој теорији довољно је да неко буде одговоран за миннстарску кривицу „ако је министар, resp. шеф једнога миннстарства крпв, криво је цело министарство, и премапотпис једнога министра значн премапотпнс целога министарства“.1 2 Министар који хоће да се ослободи одговорности мора ноднети оставку. Фрнш само не каже кад мора поднети оставку пре или после учињеног дела. Министар може тврдити да није знао за акт свога колеге. Ова Фришова теорија очигледно је врло мало правничка3 Он хоће да учини одговорним оне чланове кабинета који често могу и не знати за један акт свога колеге. Интересантно је да Фриш спомиње у горе цитираној реченици само премаиотпис. За преманотписе може се узети да они морају бити познати осталим колегама, ма да и то зависи од праксе. Међутим Фриш и сам зна да нпје само премапотпис „ein Ministerrverantwor1 Frisch ор. cit. стр. 212. - Може се рећи да иначе историским материјалом обплпа, Фрншова књпга врло мало задовољава захтеве нравне логпке. 3 Ibiđ. стр. 256