Дело

462 Д Е Л 0 је просторна или није просторна: ако је просторна она очевидно представља празан простор, пошто у њој нема реалних тачака, а ако није просторна, онда је она и сама Једна тачка, ннје дакле дељива до у бесконачност. Битна разлика између моје и Бошковићеве теорије дискретног простора лежи у томе, што су у моме дискретном простору празне интервале, које растављају реалне тачке, исто тако просте и недељиве тачке као и ове последње што су, ија их с тога, за разлику од ових, називам и р е а л н и м тачкама. Ја се слажем с Бошковићем у признању тачности горњег аргумента Аристотеловог, односно слажем се с њиме у тврђењу, да реалне тачке, из којих је дискретни простор састављен, морају бити растављене празним интервалама једна од друге, не могу се неносредно додиривати једна са другом. Али ја се слажем с њиме у иризнању тога аргумента само у толико у колико се њиме искључује састављеност простора из апсолутно конзекутивних тачака, не слажем се међутим с њиме у признању позитивне стране тога аргумента, у тврђењу, да би тачке, које би се непосредно додиривале једна са другом, морале пасти уједно, морале постојати једна у другој на истом месту. Такве апсолуно конзекутивне тачке немогу чинити једну просту просторну линију, то је несумњиво,1 али оне не морају бити једна у другој, оне могу бити једна ван друге, оне могу страјатн у односу непросторне датости једне ван друге. Доиста само ако се учини ова последња претпоставка могуће је без противречности замислити реалан дискретан простор, у коме нема никаквих у бесконачност дељпвих распростртих празнпх интервала, какве садржи дискретни простор Бошковићев. Јер иреална тачка, која раставља две реалне тачке у моме дискретном простору, може бити т а ч к а, може престављати минималну д и с т а н ц и ј у само с тога што њој одговара в а н простора једна реална тачка, која лежи између реалних тачака, које у нростору раставља иреална тачка. Није дакле иреална тачка оно што у с т в а р и раставља две реалне просторне тачке, већ то чини ова реална ванпросторна тачка, коју ја с тога називам реалном растављачком тачком или реалним актом негације. Акт негације је реална ваннросторна тачка, која са сваком од растављенпх нросторних реал1 Биди о томе опширније у наведеној расирави у „Annalen der Naturphilosophie“ Bd. IV S. 264—66.