Дело

466 Д Е Л 0 Бошковићев фини метафизички дух сачувао га је од овог апсур* дног тврђења Маховог, Поенкареовог и других релативнста,1 Бошковић није према томе, како то Варићак тврди, „потпун релативист", с тога ми морамо на жалост доиста оно место из првог издања Бошковићеве расправе о кометама, на коме он говори о равноправности Коперниковог и Птоломејевог система, сматрати за „sacrificium intellectus“. У последњем, 10-ом §-у првог одељка своје расправе говорп Варићак о Бошковићевим покушајима за дефиницију праве линије и с тим у вези о његовим погледима на правост светлосних зракова, као и о Бошковићевом гледишту на славни пети постулат Евклидов о паралелним линијама. Дефиницпја праве линије, коју даје Бошковић (стр. 25), вреди исто тако мало као и остале дефиниције њене, нпр. Евклидова и Архимедова (стр. 25). Дубљи разлог зато открива нам тек Геометрија дискретног реалног простора, јер она нам показује да је појам праве пдентичан са појмом конзекуције двеју реалних тачака, да је дакле могуће дефинисати ираву линију само на становишту те геометрије. Како је Бошковићева концепција реалпог дискретног простора погрешна, то није чудо, што он није дошао до тога закључка.1 2 Тако исто није чудо, што Бошковић није увидео ни прави разлог неспособности континуиране Геометриједа докаже пети постулат Евклидов. Веома је наиме важна примедба Варићакова, „da је Bošković već god. 1755 posve ispravno shvaćao prirodu 5 postulata ili 11 aksioma Euklidova“ (стр. 27), и по мом мишљењу писац је се на томе требао дуже задржати, јер је ствар од велике важности. По примедби Бошковићевој из Стаја, коју наводи Варићак (стр. 27), излази доиста да је Бошковић много раније од Гауса, Лобачевског и Бољаја увидео немогућност да се докаже Евклидов постулат паралелних, он је овде дакле био измакао далеко испред својих савременика Сахерија и Ламберта, који су веровали у могућност таквог доказа. Да је Бошковић међутим имао тачну концепцију дискретног реалног простора он би увидео и последњи разлог за немогућност тога долаза, он би увидео, да се Евклидова нретпоставка да строго 1 0 немогућностн појма релативног кретањћ упор. моје напред наведено дело „Pmicipien den Metaphysik etc“, s. 313—20. 2 Да je дефиниција праве линије могућа само на становишту дискретне Геометрије, разлоге за то наћи ће читалац изложене у моме делу „Principien deu Metaph,vsik“ I-er Bd. S. 292—98.