Дело

8 Д Е Л 0 Магдалена у љубавноме усхнћењу гледа па Христа, а Богороднца веома обазрнво нада у несвест. Рекло би се, е Коређо врло често око Богородпце группше фпгуре светитеља, да би uaсликао какву љубавну сцену, у којој унраво нрисуствујемо страсноме дпјалогу чежњнвнх погледа и љубавнпх осмејака. Док један од светпх људи баца галантне погледе на лепу свету мајку, дотле би другп хтео да (јкокетира са каквом леиом дамом нз публнке, која стоји пред слнком. Фпгуре нз слике почињу да се обраћају нублицн, која иред сликом стоји. У сликарству Барока ово ће после бити једна обична нојава. Коређо је уз то слнкар светлостн. У третирању светлости надмаши он чак и венецнјанске мајсторе. Светлосни ефектну појединим сликама његови.м показују мајстора, који би могао Рембранта научнти свима тајнама његове уметности. У Мадопи са св. Себастијаном лепршају се анђели позлаћенн сунцем. У гласовитој слици Ноћ (у Дрездену) анђели изгледају окупани у пламену љубави, обасјани светлошћу, која се зрачи са божанскога детета на све стране и губи се у дубокој ноћи. Новорођенога Христа спушта на постељу од сламе Света Мајка, нагињући се нежно над њим. Њено деликатно и љупко лице купа се у светлости која се излива са малога Христа. И пастири, што се слева са својим псом приближују јаслима, обасјани су том светлошћу. Она се просииа и на хор анђела, који изгледају као да су соком од ружа насликани и на Јосифа, којп се у позађу појављује са једним магаретом. Напољу се на још замраченоме хоризонту тек слуте први наговештаји зоре. У фиксирању контраста светлости и мрака лежи смела новина, коју Коређо уводи у италијанску уметност. Рафаел беше већ нешто слично томе покушао у станцама Ватикана у својој чувеној слици ОслобођењеПетрово. У једној од својих ранијих слпка представи Коређо једну групу од четити меланхоличне фигуре у замагљеној светлости вечерњој. Њихне сенке оцртавају се на тлу. То је (према једноме апокрифноме јеванђељу) дирљива сцена растанка Христова од своје свете матере. Христос клечи. Он је погнуо главу, као да чека благослов. Богородица, савладана болом, клонула је. Дражесна Магдалена придржава је, док Јован, погружен у тузи, стоји поред Христа. Ну нежни и деликатни сликар, какав беше Коређо, показује нам се и с друге стране. Он створи и таква дела, која не