Дело

0 ОТРОВИМА 25 много отрова, онда је лако замислити, како је велика област науке о отровима. Примера ради донео сам овде један прост уџбеник, и то само хемијске науке о отровима. Тај нрост уџбеник1 као што видите има преко 45 штампаних табака. И сад треба овде за један час, и то у једном поиуларном предавању изнети све што би о отровима било важније и занимљивије. — Све то разуме се не може се постићи. У осталом то се и не тражи. Главни је задатак оваквнх поиуларнпх предавања да за поједине гране наука изазове што живље интересовање, и у колико се то интересовање живље изазове, у толико је лакше да се после већим бројем предавања задовољи. После питања шта је отров и под каквим приликама може неко тело дејствовати на оргапизам као отров, било би на реду питање о подели отрова. Отрови се деле на груне, обично или према дејству, или по пореклу. Но дејству обично се деле на три групе: 1. ) Отрови, који разоравају оне органе, са којима неиосредно у додир дођу. Као што је н. пр. камена сода (натрон-хидрат) ђезап (азотна киселина). витриол (сумпорна киселина) и т. д. 2. ) Отрови, који на крв дејствују и промене крв тако да се живот угаси. У ту групу отрова долази н. пр. гас, који се развија кад угљен сагорева тако, да известан продукат сагоревања (угљен-моноксид) улази у простор у који људи бораве, сумпор-водоник, арсен-водоник и т. д. 3. ) Отровп који дествују на нерве, мишиће срца, органе за дисање и т. д. Ту спадају многп бпљни отрови као: морфин, стрихнин, никотин и т. д. По пореклу можемо поделити све отрове на 2 групе, на минералне и органске отрове. У те две групе долазе не само отровна једињења из минералног, биљног и животињског царства, већ и сва вештачки произведена хемијска једињења, која као отрови дејствују. Особито су многобројна та вештачки нроизведена једињења, и сваким даном број тих једињења расте. II овде ваља напоменути, да и међу минералним и орган1 Ј. G а d а m е r, Lehrbuch der chemischen ToxikoIogie, Gottingen Vanderboeck, Rupprecht, 1909.