Дело

0 ОТРОВИМА 31 брнчки произведен жути мишомор садржп често велике количине сичана. Често садржи много више сичана, но жутог мпшомора. У том случају разуме се жесток је отров. Такав веома отрован жути мпшомор по најчешће употребљава се по несрећп код нас за тровање. Кадјепак жути мишомор сасвим чист т. ј. кад не садржп ни трага сичана, онда није отрован, јер се не раствара ни у води ни у киселинама. Желудачни сок обпчно је кисео, али може и да не буде кпсео, и онда се каже да је а л к а л а н, у том случају растворила би се незнатна количина овога жутог арсеновог једињења. Али, пошто је количина, која се ту раствара веома незнатна, не дејствује као отров, већ ua против веле да врло повољно утиче на исхрану. Изгледа мало чудновато да један тако жесток отров као што је арсен, у извесним приликама може и новољно да утиче на здравље. Познато је да у Тиролској и Штајерској има људи који стално узимај.у арсен, да би се могли лакше пењати по брдима и да би изгледали млађи и бујнији. И ако је за оне, који се на тај отров нису научили довољно да узму само 12 сантнграма сичана па да се отрују, могу неки којп су се на тај отров навпкли, да узму и 40 сантиграма сичана, а да се не појаве никакви знаци тровања. И неке животнње нису осетљиве према сичану. Овци н. up. може се дати до 15 грам. сичана а да се не отрује. И коњима прија сичан и нарочито им се даје, да би по спољашности боље изгледали. Као хемичар у фабрици анилинских боја у Офенбаху на Мајни, пре 30 и неколико година, где се тада још производио фуксин, (лепа црвена боја), помоћу .једног арсеновог једињења, имао сам прилике да видим раднике, који су дуже времена били изложени дејству арсенове паре. Изгледали су вапредно добро, кожа им је била необично нежна и бела, тако да би по лепоти коже и међ деколтованим дамама однели победу. Истина то неможе сваки да поднесе, многи страдају а и онп који се навикну на арсен, морају га стално узимати или се веома поступно одвикавати, иначе ако нагло престану узимати арсен, наступају и код њих врло опасне а и смртоносне појаве тровања. После с и ч а н а најчешће се употребљава с и р и џ и к као отров.