Дело

УТИЦАЈ ГЕОГРАФСКИХ ПРИЛИКА У ЗАПАДНОЈ МАКЕДОНИЈИ1 По географском положају н пластичким особипама западна Македонија представља засебну целину, која се знатно раалпкује од околннх области. Она лежи пзмеђу Арбанпје, јако збнјених планинских венаца, уских долина и тешко прнступачне обале и отвореног Повардарја, којим пролази главпа балканска комуникација н она централишући утиче на осталу Македонију. Кроз Занадну Македонију се Арбанија и Епир везују са Повардарјем, и у њој се сутичу и мешају разноврсни народи и племена: македонскп Словени, Тоске и Геге са Дибралијама, Аромуни Грци и Турци. Противно Арбанији п Епиру, западна Македонија је састављена од пространих котлина, које се од осталих македонских котлина тиме разликују, што им је дно веће висине, представљају највише котлине Балканскога Полуострва, што су неке од тих котлина најтеже приступачне и што садрже велика језера. Западна Македонија састоји се од ових шест простпх котлина. Најдаље на И. је котлина Сариђол, у коју ћу уврстити и област око Островског Језера и у којој центар рада и живота постаје мала варошица Суровичево. На Зачаду од њега је највећа Пелагонијска или Битољско-прилепска Котлина, у којој због Цинцара има релативно више вароши и варошица но и у којој области исте величине на Балканском Полуострву, а најважиније су: Битољ, Прилеп, Крушево и Лерин. Северозападно од ове је мала котлина Железник или Демир-Хисар, у којој се развија, сада још незнатан центар Прибилци. За1 По допуштењу иишчеву, из необјављене III књиге „Основе за географију и геологију Македоније п Старе Србије“.