Дело
УТИЦАЈ ГЕОГРАфСКИХ ПРИЛИКА У ЗАПАДНОЈ МАКЕДОИИЈП 49 чају у јесен. Поменути пут је тада онако пун света као најживље улице у македонскимм варошима. Сретају се кириџије са натовареним мазгама и коњима : сваки час се наилази на бО до 100 натоварених мазги или коња. Ннсу ретке ни поворке од кнриџиских кола, које вуку биволи или волови и крећу се нарочито према Ресну и Охриду. Каравански и колски транспорти носе из битоља нроизводе европске индустрије, махом европскн бофл. Мазге су најчешће натоварене гвозденим маматеријалом, нетролеумом у сандуцима и врећама брашна. Уз њнх иду кирнџије: Тоске са белим фесом и карактеристичним нри врху зашиљеним опанцима са китом, Грци и Цннцари од Корче, Билишта и Костура, обученп често у антерије, затим македонски Словени, ноглавито од Ресна и Охрида са црвенпм чакширама и ферменима. На добро опремљеним коњима јашу тоскански и цинцраски трговци или турски бегови, за којпма иду често њпхове слуге и гавази; носледњи богато и китњасто одевени. Трговци се често возе и у колима или каруцама. Затим иромине цела цинцарска гшродица или више њих, и жене и деце, сви на мазгама или коњима, и носе собом све што им треба за преноћиште и храну, затим санд.уке са купљеним стварима за домаћу иотребу; то су махом Цинцари који се враћају из печалбе. Увек се на овим друмовима сретају многи попови и калуђери, који су, у новије време, услед нознатих догађаја у Македонији, постали нарочито покретљиви. Често се виде и учитељи разних народности, али поглавито словенске крви а разних нропаганди, који су у Битољу добили ннструкције или плату за свој мучни рад, у коме је ипак тако мало културнога п просветнога. Сретају се дакле представници свих друштвених слојева западне Македоније и Арбаније и осети се, боље него у чаршији или путујући но селима, живот и пулс тих области. Али су на овим путевима главно ипак кириџије са караванима и колским транспортима, нарочито прве. Ови се сноро крећу, прелазе преко дана одређена одстојања и имају од старине утврђене конаке. Зна се н. пр. да на путу од Битоља нрема Корчи и Јањини имају најнре да преноће у Ресну, затим у Стењу на занадној обали Преспанскога Језера, у Звезди на северној ивици корчанске котлине, затим у Корчи и даље. У тим кириџиским преноћиштима има највише и најбољих ханова. То су махом највећа здања ових области. Ограђена су високим Дело. књ. 58, 4