Дело

58 Д Е Л 0 Учинио си по вољи газдарици, а ие њој. Оне тражеод гостију чашћење, јер им тако наређују газдарице, којнма то иде у рачун. Ево и млина... — заиева уметнпк. — Разрушен стоји... У другој су кућн пријатељи само мало иостојали у пред* собљу, а у салу нису улазили. Псто као п у нрвој кући, у предсобљу се са дивана подигла фигура у капуту, са дремљнвим лакејским лицем. Гледајући тога лакеја, његово лице и нзношени капут, Васиљев помисли: „Колико ли мора да прежнвн обичан, руски човек пре но што га судбпна баци у овакву службу? Где лп је бпо раннје н шта ли је радпо? Шта га чека? Да ли је ожењен? Где ли му је мати п зна ли да он овде служи?“ II Васиљев је већ у свакој кући нехотице обраћао иажњу нре свега на лакеја. У једној, од прнлике четвртој кући био је лакеј мали, нзнурен, слаб, с ланчићем у ирснику. Читао је „Ј1истак“ и ннкакву пажњу нпје обратио на дошљаке. Погледав на његово лице, Васиљев је однекуд гјомислио да човек са таквнм лицем може и да украде и да убије, и да се лажно закуне. А лице је заиста било интересантно: велико чело, сиве очи, пљоснат нос, мале стиснуте усне, а израз глуп и у исто време дрзак, као у младог пса кад сустиже зеца, Васиљев помисли, како би добро бпло повућп тога лакеја за косу и видети, да ли је оштра или мека? Мора бити оштра као у пса. IIIIII Уметник, пошто је попио две чаше портера, као да сеодједном опи и неприродно живахну. — Хајдемо у другу кућу! — Командовао је он, млатарајући рукама. — Ја ћу вас одвести у најбољу! А када дођу с пријатељима у кућу, која ie, по његову мишљењу, била најбоља, пзјави осудну жељу да игра кадрнл. Медицннар је гунђао што ће се морати музикантима платити рубља, али је >пристао да му буде vis-a-vis. Почеше да играју. Али у „најбољој“ било je та тако исто ружно, као и у најгорој кући. Ту су била иста онаква огледала и слике, исте фризуре и одела. Посматрајући намештај и костиме, Васиљев је већ појимао да то није недостатак укуса већ нешто тако, што се може назвати укусом па чак и стилом „С-а сокака“